Izvor: S media, 10.Jun.2010, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prihvaćen nacrt izmena ustava koji predvidja izručenje
Poslanici Hrvatskog sabora prihvatili su danas velikom većinom nacrt izmena ustava kojim se predvidja i izručivanje hrvatskih državljana sudskim organima drugih država.
Predvidjeno je i glasanje dijaspore samo u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, a ojačava se nezavisnost sudstva, Hrvatske narodne banke i Državne kancelarije za reviziju.
Za nacrt ustava glasala su 123 poslanika, dvojica poslanika iz HDZ-a bila su udržana, dok su trojica opozicionih poslanika >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bila protiv.
Na osnovu nacrta, parlamentarni odbor za ustav trebao bi da izradi i predlog promena ustava, o kome bi Sabor mogao da glasa već naredne sedmice.
Sudije ustavnog suda ubuduće bi se u Saboru birali dvotrećinskom većinom, a prihvaćenim amandmanom HDZ-a oni po isteku mandata ne bi na toj dužnosti ostajali do izbora novog sudije, već bi im se mandat mogao produžiti najduže do šest meseci.
Prihvaćen je i HDZ-ov amandman o besplatnom obaveznom obrazovanju, uz obavezu da se taj sistem dodatno razradi zakonom, kao i amandman po kom će predsednik Vrhovnog suda jednom godišnje izveštavati Sabor o radu sudske vlasti, ali o tom se izveštaju neće glasati.
Hrvatski državljani bez prebivališta u Hrvatskoj moći će da glasaju isključivo u ambasadama i konzulatima, a uvodi se i fiksna kvota za dijasporu u šta su uključeni i Hrvati iz BiH koja će ubuduće u Saboru imati tri poslanička mesta dok ih sada ima pet.
Odbor za Ustav nije prihvatio amandman opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) kojim je predvidjeno da je za raspisivanje referenduma dovoljno prikupiti potpise pet, umesto dosadašnjih deset odsto birača, odnosno 220.000, umesto 450.000 potpisa.
Pitanje uslova raspisivanja referenduma, pa i potrebnih glasova, biće narednih dana predmet razgovora SDP-a i HDZ-a, kao i onemogućavanje referenduma na kome bi se odlučivalo o pitanjima vezana uz ljudska i manjinska prava, poreske zakone. ili medjunarodne ugovore.
U nacrtu ustavnih promena su vladina rešenja kojima se omogućava donošenje niza zakona nužnih za dovršavanje pristupnih pregovora i ulazak Hrvatske u EU.
Olakšavaju se uslovi za donošenje referendumske odluke o pristupanju EU, za šta će biti potrebni glasovi većine birača koji izadju na referendum, umesto većine svih upisanih birača.
Ustavom će biti ojačana nezavisnost sudstva i obezbedjen nezavisan izbor sudskih funkcionera puna nezavisnost Hrvatske narodne banke i Državne kancelarije za reviziju.
Važno je da će se obezbediti primena evropskog naloga za hapšenje, kao i izručenje hrvatskih državljana sudskim organima država koje nisu članice EU, ako je tako propisano medjunarodnim ugovorom.
Dogovoreno je da u preambulu ustava udju sve 22 nacionalne manjine i da se ustavom onemogućiti zastarevanje krivičnih dela ratnog profiterstva i kriminala u privatizaciji.
O odlasku hrvatskih vojnika van granica Hrvatske Sabor bi, umesto dvotrećinskom, ubuduće trebao da odlučuje natpolovičnom većinom poslanika, ali uz prethodnu saglasnost predsednika države. Ako je predsednik uskrati, odluku moraju donete dve trećine poslanika.
Kvalifikovanom većinom saborskih poslanika, umesto većinom svih kao sada, ubuduće će se donositi i državni budžet.
Pravo na pristupanje informacijama postaće ustavna kategorija, a promenama se jača i uloga ombudsmana kome se daje imunitet od krivičnog gonjenja kakav imaju poslanici, a moći će štititi prava gradjana i u odnosu na sudske organe i druga pravna lica.
