Izvor: Politika, 12.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomen srpskim žrtvama, za Sarajevo je provokacija
Burne reakcije na ideju Saveza logoraša RS da se podno Trebevića podigne krst visok 26 metara sa imenima 5.860 Srba stradalih u ratnom Sarajevu
Istočno Sarajevo – Vest da Savez logoraša Republike Srpske i porodice poginulih imaju nameru da na području Zlatišta, iznad Sarajeva, podignu spomen-krst na kojem bi bilo ispisano 5.860 imena Srba stradalih u ratnom Sarajevu Sarajlije su dočekale „na nož”. Iz tamošnjih boračkih udruženja javno je poručeno: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Dići ćemo ga u zrak”, a usprotivila se i gradonačelnica Sarajeva Samiha Borovac, jer ona smatra da „nije u tradiciji Sarajeva da se grade takvi objekti”.
Predsednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić potvrdio je „Politici” da je odluka konačna i da će sigurno biti realizovana. „Svako ima pravo poginulima u poslednjem ratu postaviti spomen-obeležje, pa tako i Srbi”, kaže on i najavljuje da će „radovi na podizanju spomen-krsta, podno Trebevića, početi čim se vreme prolepša”. Napominje da projekat postoji i da će „krst sa uklesanim imenima stradalih biti visok 26 metara, a širok 18. Vrednost projekta je oko 120.000 evra.
Reakcije koje dolaze iz Sarajeva, kao i poruke „da je to što nameravaju uraditi logoraši i porodice poginulih, ništa drugo, do još jedna provokacija”, prema Dukićevom mišljenju, ravne su apsurdu , jer je „Bosna i Hercegovina zemlja multietničkog sastava, zemlja u kojoj su tri naroda potpuno ravnopravna”. I predsednica Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Istočno Sarajevo Mirjana Simanić tvrdi da „celi projekat nema nikakve negativne političke, verske, ili etničke konotacije” i da je „bespotrebno postao predmet političkih i nacionalnih sporenja”. Ona podseća da „gradonačelnica Borovac nije uvažila molbu porodica poginulih iz Istočnog Sarajeva i dozvolila je da se spomen-obeležje deci stradaloj u ratnom Sarajevu postavi u Velikom parku, u centru grada, u kojem je 1992. likvidirano osam rezervista JNA srpske nacionalnosti”.
Dakle, „uradila je to iako joj je potpuno bilo jasno da podizanje, bilo kakvog, obeležja na toj lokaciji vređa osećanja najbližih srodnika ubijenih rezervista čiji posmrtni ostaci još nisu pronađeni”.
Gradonačelnik Istočnog Sarajeva Radomir Kezunović zna za inicijativu logoraša i porodica poginulih. O tome je, kaže on, nezvanično razgovarano. „Podizanje spomen-krsta iznad Sarajeva za nas je pitanje koje su samoinicijativno pokrenule nevladine organizacije. Zvaničan stav grada o njihovoj inicijativi, zasad, ne postoji”, izričit je on.
Članovi Saveza logoraša RS su, pre izvesnog vremena, pokušali da postave spomen-ploču na bivšoj kasarni „Viktor Bubanj” u Sarajevu, sadašnji Sud BiH, koja je u proteklom ratu bila jedan od zloglasnijih sarajevskih zatvora u kojem je, prema Dukićevim tvrdnjama, bilo zatočeno više od 5.000 Srba. Međutim, sarajevske vlasti im ni to nisu dozvolile.
Dubravka Sarajlić
[objavljeno: 13/03/2008.]
