Izvor: Press, 24.Sep.2010, 09:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Paraćinac vlasnik najmanjih knjiga na svetu

Stanimir Miladinović (60) iz Glavice kod Paraćina vlasnik je četiri najmanje knjige na svetu. Kada se svaka od njih stavi na nokat palca, zauzima tek polovinu površine
Ponosni vlasnik kaže da mogu da se čitaju pomoću lupe, a čuva ih u providnim kutijicama sličnim onim za nakit.
Miladinović je naročito ponosan na svoj primerak mini Biblije koju je kupio u Štutgartu.

- Prva knjiga je Biblija. Sadrži Očenaš napisan >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << na sedam svetskih jezika. U drugoj knjizi je Himna grada Berlina, u trećoj Olimpijska pesma, dok su u četvrtoj dve najlepše reči - volim te - napisane takođe na sedam svetskih jezika. Kupio sam ih u Štutgartu pre četrdesetak godina, kada sam pasionirano obilazio nemačka predgrađa i buvljake tragajući za neobičnostima, čudima i starinama - objašnjava Miladinović.
Štampane u Nemačkoj
On navodi da su knjige štampane u Nemačkoj povodom jedne od godišnjica rođenja Gutenberga i da ih je izdala jedna od nemačkih univerzitetskih biblioteka. Svaka od tih knjiga duga je oko pet milimetara i može uz veliku pažnju da se lista. Tragao je i za drugim najmanjim knjigama, ali tvrdi da su dosad ovo ubedljivo najmanji primerci koje je video, ili pronašao na internetu.
- Ne znam kolika im je vrednost, nisam se raspitivao kod stručnjaka. Izuzetno sam ponosan na njih, ali i na sve ostale stare knjige koje imam i koje sam kupio za male pare dok sam lutao po Nemačkoj - navodi ovaj neobični kolekcionar. Stanimir nam je pokazao i ostala vredna izdanja među kojima su i vojna topografija iz 1882. godine, aktuelna i danas, kao i francuska gramatika iz 1840. godine. Gramatiku je u Beču izdao Vuk Karadžić. To je jedna od prvih gramatika na francuskom i na staroslovenskom.
Sa pečatom Hilandara
Miladinović poseduje i Žitije Jovana Zlatoustog iz 1895, knjigu napisanu na ruskom, štampanu u Sankt Peterburgu. Ova knjiga nosi pečat Aleksandra Nevskog i jednog srpskog manastira na Hilandaru, pa namerava da je tamo da vrati.
Pasioniranom sakupljaču neobičnosti i antikviteta iz Glavice, među brojnim raritetima najomiljenija je prva anatomija koja je ikad viđena u Srbiji, iz 1888. godine. U pitanju je udžbenik na nemačkom jeziku iz kog je učio Dimitrije Micić iz Ćuprije, dok je studirao medicinu u Ženevi.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre

Nastavak na Press...