Izvor: Politika, 08.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oaza između mora i masiva Lovćena
Najnaseljenije selo Budvanske rivijere, Markovići, udaljeno šest kilometara od poznatog turističkog centra, raseljeno posle zemljotresa, danas broji više od sedamdeset novih i obnovljenih kuća
Markovići – Slika pomalo nestvarna: po okolnim brdima sneg, uz samu obalu duva severac, a između, u selu Markovići, toplo, tiho i zeleno. Vegetacija već kreće iako je početak februara. Ovo je uistinu oaza između mora i planinskih masiva Lovćena. Do leta ima još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dugo, ali ovde nije monotono kao u ostalim selima u zaleđu crnogorske obale. Zuje mašine, čuju se radnička dovikivanja jer u selu se neprestano gradi i dograđuje. Do letnjih meseci biće bogatije za nove „turističke kapacitete”.
A tokom leta slika je ovakva: izjutra kupači pod punom „ratnom opremom” sedaju u automobile raznolikih registracija i okreću ka jugu. Selo je, a nekako kao da to i nije.
Ovo je Lugano, nadomak obale.
Poredeći selo Markovići, koje se „usidrilo” iznad Budve, sa poznatim švajcarskim centrom, Dragan Komadinić, pravi naravno i razliku: Lugano naseljava najbogatiji svet Evrope, a ovde živi sasvim običan svet. Mesto leti dobija posebnu turističku aromu jer se mešaju razni naglasci i akcenti. I još nešto, nastavlja on, Markovići imaju lepšu prirodu i klimu, dakako.
Najnaseljenije selo Budvanske rivijere, udaljeno šest kilometara od poznatog turističkog centra, „leži” na visini od 350 metara, odakle puca izvanredan pogled na dobar deo obale. Nakon zemljotresa 1979. godine selo je praktično raseljeno. Otišli su Markovići i Radulovići, uglavnom u Budvu, ostale su ruševine i tek po koje staračko domaćinstvo.
– Pre dvadeset i sedam godina, zatekao sam ovde tri starice koje nisu htele da napuste domove – priča Dragan Komadinić, koji je ovde došao iz rodne Toplice.– A onda su stizali vikendaši, jedan za drugim. Uglavnom iz Srbije, ali i iz Crne Gore. Samo sam ja doveo više od dvadesetak.
Danas selo ima više od sedamdeset novih i obnovljenih kuća. Od meštana tu živi Krsto Radulović, koji je i predsednik Mesne zajednice. Ostali koji su svili nova gnezda u Budvi, dolaze redovno na svoja imanja, boraveći tu preko dana. A leti stižu uveliko turisti.
– Baš na ovom prostoru ukrštaju se morska i kontinentalna klima, i u svim godišnjim dobima je ovde idealno za život, objašnjava Komadinić. – Poznati lekar dr Filotić je još pre rata označio ovo selo kao idealno lečilište od bolesti astme i uopšte respiratornih organa.
Pošto je obala, a naročito njen najatraktivniji deo koji pripada opštini Budva odavno već prebukirana, ovo selo je svojevrsni „turistički ventil”. Motorizovani turisti se posle kupanja vraćaju ovde da prespavaju „pod jorganom” usred avgusta. Stižu i stranci, ovde se nastanio i jedan Nemac, koji se odavde oženio.
– Turističke šanse Markovića su poodavno izvesne, ali treba neke „sitnice” popraviti. Od magistralnog puta do sela, vodi izlokani, istina asfaltni drum, koji traži i temeljno krpljenje i proširenje. Trebaju nam prodavnice i slični objekti , kako se radi svakodnevnih potreba ne bi silazilo u grad. Treba da se učini nešto i kako perionica u selu ne bi zagađivala okolinu, rekao je Komadinić.
Inače, selo je puno primorskog i planinskog rastinja, čiji spoj čini posebnu atrakciju. U selu, tako blizu, ali kada se putuje automobilom i podaleko od morske obale, uspevaju i maslina i agrumi, ali i trešnje, jabuke i kruške, hrast i jela, smokva i jasen.
Savo Gregović
[objavljeno: 09/02/2008]
