Izvor: Večernje novosti, 18.Maj.2019, 14:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ON SRBIN, ONA MUSLIMANKA: Na današnji dan poginuli sarajevski Romeo i Julija

Pre 26 godina na današnji dan završila se jedna velika ljubav, ali priča o Bošku i Admiri do danas je ostala jedna od najlepših i najtužnijih ljubavnih priča na prostoru bivše Jugoslavije Pre 26 godina na današnji dan završila se jedna velika ljubav, ali priča o Bošku i Admiri do danas je ostala jedna od najlepših i najtužnijih ljubavnih priča na prostoru bivše Jugoslavije, pišu banjalučke "Nezavisne", podsećaju na smrt dvojhe mladih koji su ubijeni 18. maja >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 1993. na Vrbanja mostu u Sarajevu.Boško je bio Srbin, a Admira muslimanka, oboje su imali 25 godina, i postali su simbol Sarajeva, ali i simbol zajedništva,kojeg i danas treba da se prisetimo, mnogo češće nego što to činimo, navodi list."Nezavisne" podseća i da su mladi zaljubljeni Boško i Admira ležali mrtvi sedam dana na Vrbanja mostu. Slika njihovih nepomičnih tela u zagrljaju obišla je svet zahvaljujući američkom reporteru Kurtu Šhorku, koji je preneo priču o njihovoj tragičnoj ljubavi. Prozvani su sarajevskim Romeom i Julijom.Pročitajte još - 23 GODINE KASNIJE: Sećanje na Boška i Admiru, sarajevskog Romea i Juliju Niko se nije usudio da mrtve ljubavnike pomeri s mosta, a tek osmog dana srpska vojska je odnela njihova tijela i sahranila ih u Lukavici na srpskom vojničkom groblju. Snage UN su odbile da pomognu u izvlačenju tela, dok su se obe strane u sukobu međusobno optuživale za smrt mladog para.Posmrtni ostaci su 1996. po želji Admirinih roditelja i uz saglasnost Boškove majke preneti na groblje "Lav" u Sarajevu. Boško i Admira počivaju zajedno.Pre tačno 26 godina u 17 časova završila se jedna velika ljubav. Bili su nerazdvojni punih osam godina. Njihova ljubav je bila iskrena i čvrsta. Nikome nije smetalo što su različite veroispovesti."Odgojila sam sinove bez razmišljanja o religiji i naciji. Nikad im nisam govorila da su oni Srbi, a da su ovi drugi Hrvati i muslimani. Nisam Admiru gledala kao na muslimanku, kao različitu. Gledala sam je kao devojku mog sina, koju je on voleo i koju sam ja volela", ispričala je Boškova majka Rada u dokumentarcu o mladom paru snimljenom u kanadskoj produkciji.Boško i Admira planirali su zajednički život, venčanje, a zatim je došao rat..."Samo metak može da nas razdvoji", govorila je Admira, a njen Boško nije hteo da napusti Sarajevo bez svoje voljene. Majka Rada ga je molila na početku rata da ide s njom i bratom. Bošku je otac umro još pre rata i ništa ga više nije vezivalo za Sarajevo osim voljene devojke. A i mu nije padalo na pamet da bez Admire ode iz grada...Nakon godinu dana pakla koji su svakodnevno preživljavali u Sarajevu, odlučili su da pobegnu, da odu da žive negde normalnim životom. Admirini roditelji nisu želeli da idu, ali par je odlučio. U maju 1993. sve strane dozvolile su da prođu liniju razgraničenja.Oko 17 časova su došli do mosta Vrbanja. Potrčali su, držeći se čvrsto za ruke… Snajperski metak je pogodio Boška i on je pao. Umro je na licu mjesta, a Admira je bila ranjena. Jaukala je i puzila prema njemu. Zagrlila ga je, a zatim je i ona izdahnula pored njega.Nikad se nije saznalo s koje strane su pucali na mladi par jer nikada nije pokrenuta istraga. Nikada niko nije optužen za to ubistvo.O njima i njihovoj ljubavi pisali su mnogi, i pesme, i članke, i priče... Jedan od najpoznatijih članaka bio je onaj Kurta Šhorka, koji je objavio Rojters 23. maja 1993, a koji je onda obišao ceo svet. Sarajevska rok grupa "Zabranjeno pušenje" pre nekoliko godina snimila je pesmu pod nazivom "Boško i Admira", a isto tako i Bil Maden pod nazivom "Bosko and Admira".O Bošku i Admiri snimljen je i dokumentarni film. Režirao ga je Džon Zaricki, a urađen je u koprodukciji "PBS Frontline, National Film Board of Canada" i "WDR Germany" .

Nastavak na Večernje novosti...