Izvor: Večernje novosti, 19.Jan.2018, 19:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Njegoševo kamenje čeka da proradi savest Crne Gore

Delovi zavetne kapele sa Lovćena već decenijama leže rasuti na vetrometini Ivanovih korita. Amfilohije poziva na obnovu porušene Crkve Svetog Petra Cetinjskog NEOBELEŽENI tesanik, deo zavetne Njegoševe kapele, koja je porušena u leto 1972. dekretom tadašnje crnogorske vlasti, da bi se ustupila mesto mauzoleju koji je uradio vajar Ivan Meštrović, decenijama je na vetrometini Ivanovih korita, nedaleko od dečjeg odmarališta. Tu je i metalni zarđali gromobran, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je crkvu i Njegoša štitio kada se "nebesa razljute". Na prosuto kamenje gotovo da niko više ne obraća pažnju. Mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije ponovo je pozvao vlast u Crnoj Gori da pomogne da se obnovi porušena Crkva Svetog Petra Cetinjskog na Lovćenu, a Njegoš sahrani u njoj. Zato je poslao pismo crnogorskom premijeru Dušku Markoviću. - Obećao sam da ćemo ono kamenje sa Lovćena koje je pohranjeno na Ivanovim koritima uzeti i nositi na njegov vrh. Ja ću uzeti prvi komad kamena, a za mnom će poći i braća Cetinjani da operemo obraz prestonog grada i vratimo Svetog Petra Lovćenskog Tajnovidca u njegov hram, ispunimo njegovo zaveštanje i skinemo prokletstvo sa svih nas - poručio je Amfilohije. - Njegošev grob je šest puta prekopavan i nadamo se da će sedmi put biti vraćen u svoju crkvicu. Odluku da kapela na Lovćenu ustupi mesto mauzoleju donela je Vlada Crne Gore još 1952. godine. Opština Cetinje, pak, decembra 1968. donosi odluku o preuzimanju obaveze Vlade, a pošto je već "viđeno" rušenje crkve, Mitropolija crnogorsko-primorska se žali sudu. Ustavni sud Jugoslavije se, međutim, proglašava nenadležnim, vraćajući predmet u Crnu Goru. No nađen je modus, pa se crkva proglašava "arhitektonskim, kulturno-istorijskim objektom" i rušenje je moglo da počne. PROČITAJTE I:Manastire bi i Miraš i vlast Petar Drugi Petrović sagradio je 1846. godine crkvu na Lovćenu, posvetivši je svom takođe slavnom stricu Petru Prvom, potonjem Svetom Petru Cetinjskom. Pet godina kasnije, vladika i pesnik testamentom je ostavio amanet da u toj crkvi bude sahranjen, ostavljajući i prokletstvo ako mu želja ne bude ispunjena. Zbog nevremena, tog oktobra 1851, kada je zauvek sklopio oči najveći pesnik slovenskog juga, nije sahranjen na Jezerskom vrhu. Želja mu je ispunjena četiri godine kasnije.Usledio je Prvi svetski rat i avgusta 1916. godine Njegoševi posmrtni ostaci su krišom preneti u Cetinjski manastir. Artiljerija Austro-ugarske monarhije, koja je tukla iz Boke, dobrim delom je razorila crkvu-kapelu koju je septembra 1925. obnovio jugoslovenski kralj, inače unuk Nikole Prvog Petrovića - Aleksandar Karađorđević. I Njegoš je drugi put našao grobni mir. Kapela, koja se nalazila u grbu Crne Gore, porušena je u leto 1972, kada je tadašnja vlast crnogorska, na čelu sa Veljkom Milatovićem, uz podršku ondašnjih vlasti Jugoslavije, odlučila da promeni sliku Jezerskog vrha. Dve godine kasnije, kada je otvoren mauzolej, protiv čije izgradnje su bili brojni jugoslovenski intelektualci, među kojima i Miroslav Krleža i Meša Selimović, Njegoševe kosti su po šesti put sahranjene, ovoga puta protivno njegovoj volji.Delovi Njegoševe kapele kraj dečijeg odmarališta na Ivanovim koritima Kamen sa kapele, obeležen brojevima, koje je vreme izbrisalo, posložen je na ledinu podno Lovćena. Bilo je rečeno da će Njegoševa zavetna crkva biti podignuta od istog materijala "negde drugo". No, to se nije dogodilo. PROČITAJTE I: Pokrenuta peticija za ukidanje vlasništva SPC nad crnogorskim manastirima - Posle napada teškim mašinama na Njegoševu dušu, tadašnje republičke vlasti su iznele ideju da se na Ivanovim koritima, uz guvno blizu kojeg je složen kamen s lovćenske crkve, ona rekonstruiše - kaže, za "Novosti", Jovan Markuš, bivši predsednik opštine Cetinje. - Ideja je preneta u prostorni plan Nacionalnog parka Lovćen. No, projekat je ostao na papirima, a sveto kamenje delom stoji na istom mestu, a delom ga odnose neki novi graditelji. U odmaralištu na Ivanovim koritima, uz čiji jugoistočni deo leži kamenje lovćenske crkve, mnogo je mališana iz Boke Kotorske, Podgorice i cele Crne Gore. Igraju se svakodnevno pored gomile, a da niko od njih ne zna odakle je kamen. ISO ODBIO NAREĐENjE KAPELU na Lovćenu prvo su rušili austro-ugarski vojnici u Prvom svetskom ratu. - Ne znam kako su prošli vojnici Crno-žute monarhije koji su rušili tu svetinju - kaže Jovan Markuš. - No, oni koji su to činili 1972. dobrim delom su tragično završili. Znam da je tada odbio da "postupi po naređenju" izvesni Iso Mahmutović iz sela Bistrica kod Bijelog Polja uz obrazloženje da njegov kramp neće u pravoslavnu svetinju. Prilikom osveštavanja crkve Lovćenskog Tajnovidca u Baru, mitropolit Amfilohije nagradio je Njegoševim odlikovanjem Ćazima Mahmutovića iz Pariza, sina pokojnog Isa.

Nastavak na Večernje novosti...