Izvor: S media, 15.Jun.2010, 17:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmene hrvatskog ustava sutra u Saboru
Odbor hrvatskog Sabora za ustav podržao je danas nacrt ustavnih promena koje omogućavaju i izručenje hrvatskih državljana drugim državama.
O njemu bi poslanici hrvatskog Sabora trebalo da sutra raspravljaju a nakon toga i da glasaju.
I dalje je sporno pitanje broja potrebnih potpisa za raspisivanje referenduma jer Socijaldemokratska partija (SDP) traži da bude pet odsto umesto dosadašnjih 10 odsto od ukupnog broja birača.
SDP je zato najavio da će >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << podneti amandman na nacrt ustavnih promena.
Nacrtom novog Ustava Hrvatske, izmedju ostalog, obezbedjuje se primena evropskog naloga za hapšenje, kao i izručenje hrvatskih državljana sudskim organima država koje nisu članice EU, ako je tako propisano medjunarodnim ugovorom.
Promenama Ustava predvidjeno je i da hrvatski državljani bez prebivališta u Hrvatskoj mogu da glasaju samo u diplomatsko-konzularnim predstavništvima i da će ubuduće imati fiksno tri poslanička mesta.
Olakšavaju se uslovi za donošenje odluke na referendumu o pristupanju EU tako što će za to biti potrebni glasovi većine birača izašlih na birališta umesto većine upisanih birača.
Takodje se u preambulu Ustava uvode sve 22 nacionalne manjine.
Uvodi se besplatno obavezno obrazovanje, uz obavezu da se taj sistem razradi zakonom.
Sudije Ustavnog suda birale bi se dvotrećinskom većinom, a predsednik Vrhovnog suda jednom godišnje će izveštavati Sabor o radu sudske vlasti, ali se o tome neće glasati.
Sudovima će se dati ovlašćenja da direktno primenjuju pravo EU, a osiguraće se i nezavisnost Hrvatske narodne banke i Državne kancelarije za reviziju.
Nactom se onemogućava zastarevanje krivičnih dela ratnog profiterstva i kriminal u privatizaciji.
Ubuduće bi se o prelasku hrvatskih vojnika izvan granica Hrvatske sabor umesto dvotrećinskom izjašnjavao natpolovičnom većinom svih zastupnika, ali uz prethodnu saglasnost predsednika države.
Ukoliko predsednik uskrati saglasnost, odluka bi se donosila dvotrećinskom većinom u Saboru.
Za promene Ustava potrebna je dvotrećinska većina što znači da za promene mora da glasa i opozicija.
