Izvor: RTS, 14.Jun.2015, 20:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I hitni pregovori EU i Grčke bez dogovora

Pregovori Grčke i pregovarača Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda okončani su večeras u Briselu bez dogovora, a prema navodima portparola Evropske komisije, i dalje postoje "značajne razlike" u stavovima dve strane.
"Iako je načinjen određen napredak, pregovori nisu uspeli, jer i dalje postoje velike razlike između planova >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << grčkih vlasti i zajedničkih zahteva Komisije, Evropske centralne banke i MMF-a", rekao je agenciji AFP portparol Evropske komisije, koji je želeo da ostane anoniman.

Istovremeno u Atini, neimenovani zvaničnik grčke vlade je rekao da Grčka nikada neće prihvatiti smanjenje penzija i plata ili uvođenje dodatnih poreza na osnovne potrepštine, kao što je struja.
"Ove mere brinu zaposlene i srednji stalež", rekao je taj zvaničnik, prenela je agencija AP.
Ovi pregovori su bili šansa da se postigne sporazum i omogući da Grčka vrati dugove i spreči izlazak te zemlje iz evrozone, što bi, kako se smatra, izazvalo ekonomski haos u Evropi.
Grčki premijer Aleksis Cipras, upozorio je juče svoj narod, kada su pregovori u Briselu počeli, da se pripremi za "težak kompromis" s kreditorima, koji će možda podrazumevati nove ustupke.
U međuvremenu, nemački mediji objavili su da su poslednjih dana tenzije između EK i MMF-a porasle.
Navodeći reči jednog od pregovarača, Frankfurter algemajne cajtung piše da je MMF "rasturio" poslednji pokušaj predsednika Komisije Žan-Klod Junkera da ponudi Atini kompromisni dogovor da se izbegne dodatno smanjenje penzija u Grčkoj.
Komentarišući ovaj slučaj, grčki ministar finansija Janis Varufakis, rekao je u intervjuu za grčki Rilnjuz da ne bi bio iznenađen da MMF postavi neprihvatljive zahteve koje, kako dobro zna, Grčka ne može da prihvati, samo da bi imao opravdanje da napusti pregovore.
Grčki list Katimerini objavio je ranije da su izvori vlade u Atini stavili do znanja spremnost da prihvate zahtev poverilaca za kresanje najvećih penzija i plata nameštenika u državnom sektoru, zakonski onemoguće dalji rast budžetskog deficita i zaduživanja i uvedu zakonski zaštitni mehanizam za plaćanje dugova međunarodnim poveriocima iz "realnih prihoda" stvorenih rastom privrede i potrošnje.

Najpre je potrebno pronaći rešenje za isplate Atini 7,2 milijarde evra za otplatu rate duga koja dospeva 30. juna.
Vlada u Atini očekuje i da joj se odobri blizu 12 milijardi evra za dokapitalizaciju grčkih banaka iz kojih su uspaničeni građani u poslednje vreme podigli stotine miliona, a neki kažu i nekoliko milijardi evra.
Zahtevi poverilaca se odnose i na povećanje grčkih stopa poreza na dodatu vrednost, uključujići hranu i lekove, povišenje cene električne energije.
Pre dva dana, tri izvora iz Brisela rekla su za Frans pres da su visoki zvaničnici evrozone razmatrali najgore scenarije za Grčku, uključujući i njen eventualni bankrot u slučaju da pregovori između Atine i kreditora ne budu uspešni.
Ministri finansija evrozone sastaju se 18. juna u Luksemburgu i taj sastanak smatra se poslednjom šansom za vladu u Atini da sa kreditorima postigne dogovor nakon petomesečnih uzaludnih pregovora.
Ukoliko u tome ne uspe, prezadužena Grčka našla bi se na ivici bankrota i katastrofalnog izlaska iz evrozone, što bi potreslo globalnu ekonomiju.

Nastavak na RTS...

RTS: Pregovori EU i Atine, propala poslednja šansa za sporazum