Izvor: Večernje novosti, 17.Avg.2013, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hercegnovski ribar: Nisam bio u hrvatskim vodama
HERCEG NOVI - Verovatno ću se uskoro ukrcati na neki brod, jer od ribolova više ne mogu da živim, kaže za „Novosti“ Zoran Živanović, posle puštanja iz hrvatskog zatvora, pošto je u Dubrovniku platio kaznu od 22.600 kuna - odnosno 3.500 evra. On je u ponedeljak kod Prevlake uhapšen pod optužbom da je nedozvoljeno ribario u hrvatskim teritorijalnim vodama.- Nisam bio u hrvatskim teritorijalnim vodama i za to imam dokaz - tvrdi Živanović. Objašnjava da na svojoj ribarici „Pinješ„ >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ima uređaj za praćenje plovila i sopstveni GPS, pa ono što tvrdi može i da dokaže. Prema njegovim rečima u ponedeljak je sa šesnaestogodišnjim bratancem Damjanom oko 8.30 isplovio kod rta Oštro da bi bacili mreže stajačice. Oko 10 sati pojavio se patrolni brod hrvatske pomorske policije. - Pozvao sam odmah Dejana Jankovića načelnika Plovne jedinice MUP Crne Gore da ga pitam za savet. Pokušao sam i da mu dam koordinate mog broda, koje on nije mogao da zapiše, nego mi je savetovao da se ponašam kako treba i sugerisao da neće biti nikakvih problema - priča Živanović. - Hrvatski policajci tražili su od mene da sa ribaricom uđem u Zaliv i pokažem im papire. To sam uradio bez problema, a nije mi na pamet palo da zbog ulova od sto-dvesta evra ribarim u hrvatskim teritorijalnim vodama i rizikujem kaznu od nekoliko hiljada evra - objasnio je za „Novosti“ Živanović. Hrvatski policajci su nakon konsultacija sa nadležnima krenuli da uhapse Živanovića koji je u međuvremenu prešao na njihov brod. VRAĆEN BROD ZORANU je vraćen i brod, a on sa zahvašlnošću pominje Aleksandra Joksimovića iz Instituta za bilogiju mora u Kotoru i Denisa Frljukića iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji su kontaktirali sa kolegama u Hrvatskoj i urgirali da izrečena kazna bude minimalna. - Negodovao sam i rekao: u Dubrovnik me možete samo mrtvog voditi - priča Živanović i dodaje da je tada pokušao da se vrati na svoj brod. Hrvatski policajci su tada počeli da ga udaraju a bilo je, kaže i ružnih reči. Posle četrdesetak minuta stavili su ipak Živanoviću lisice na ruke. On je uspeo da pozove kolegu iz Zelenike koji je gliserom stigao za desetak minuta ali jedino što je Živanović tada mogao da uradi bilo je da pokaže da je uhapšen, a telefon mu je tada oduzet. Telefon je oduzet i njegovom bratancu koji je krišom napravio dve fotografije. Živanović je ogorčen, jer kaže da je u jednom trenutku stigao i gumeni čamac crnogorske plovne jedinice, ali ne da bi mu pomogao već da ne bi dozvolili njegovim kolegama ribarima da mu priđu. Oni su ipak uspeli da mu doture čistu odeću. Policijski čamac ostao je na oko 500-600 metara od njegove ribarice i hrvatskog patrolnog čamca.- U ponedeljak do 14 sati koliko smo ostali kod Prevlake niko se od nadležnih iz naše policije nije interesovao šta se dešava. Nisu pokušali ni savetom da nam pomognu. Nije pomoglo objašnjavanje da nisam bio u hrvatskim teritorijalnim vodama, naprotiv, jedan policajac je komentarisao: „Naše je do Mamule ako bude trebalo“ - priča ribar. BEZ IČIJE ZAŠTITE ŽIVANOVIĆ u razgovoru sa novinarima komentariše kako ga boli što nije imao nikakvu zaštitu pripadnika naše plovne jedinice. Prema njegovim rečima italijanske i albanske koče nesmetano ribare u našim teritorijalnim vodama i niko ih ne kontroliše, a naši ribari nemaju nikavu zaštitu. Sve se završilo tako što je Zoranov otac sakupio 3.500 evra, platio kaznu i u sredu posle podne oslobodio sina zatvorske kazne od tri i po meseca. TERALI ME DA MOLIM ZA VODU - NAJTEŽE mi je bilo što policija nije dozvolila da se moj bratanac, učenik drugog razreda pomorske škole, vrati kući. Ja sam svu odgovornost preuzeo na sebe, ali nisu popustili - priča Živanović. - U prostorijama pomorske policije u Dubrovniku bili su izuzetnio korektni. Mećutim, prvu noć u zatvoru, bez tekuće vode, u smrdljivoj prostoriji sa policajcem koji je tražio da molim za vodu, najradije bih zaboravio.
Nastavak na Večernje novosti...
