Izvor: Politika, 06.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elitni turizam otporan na recesiju
U kompaniji Petera Munka kažu da nema zime za investicije jer očekuju će se dobar deo njih naći u tivatskoj marini
Tivat – Dok globalna finansijska tržišta trese jedna od najvećih ekonomskih kriza, u kompaniji „Adrijatik marinas" Petera Munka, koja u Tivtu gradi marinu za megajahte „Porto Montenegro" tvrde da recesija neće uticati na dinamiku radova i investicije. Partneri vlasnika kompanije „Berik Gold", Petera Munka su ruski oligarh Oleg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Deripaska, francuski multimilijarder Bernar Arno, vlasnik prestižnih modnih brendova „Luj Viton" i „Prada" i naslednici bankarske dinastije Rotšild, Jakob i Natanijel.
Od pomenutih imena milijardera koji prema najavama Vlade Crne Gore i „Adrijatik Marinasa" otvaraju najprestižniju marinu za superjahte na Mediteranu, bolju od onih u Monaku, Sen Tropeu i Kanu, najveći gubitnik u planetarnoj finansijskoj krizi je Oleg Deripaska. Ruski oligarh, nezvanični svetski kralj aluminijuma u projektu „Porto Montenegro" učestvuje prema nezvaničnim informacijama sa 20 odsto kapitala, a finansijska i bankarska kriza je najviše pogodila tržište strateških sirovina kojima se on bavi. U crnogorskoj javnosti se sve više špekuliše da Deripaska napušta podgorički Kombinat aluminijuma uz razmirice sa crnogorskom vladom, istovremeno tražeći potporu ruske države kako bi umanjio gubitke izazvane svetskom ekonomskom krizom. Upućeni kažu da recesija nije mnogo pogodila ostale učesnike projekta jer se Munk bavi zlatom, Arno prestižnim modnim proizvodima, a Rotšildi su među najbogatijima na planeti.
„Zahvaljujući značaju i reputaciji koju imaju naši investitori, globalna finansijska kriza ne utiče na dinamiku radova u izgradnji marine. Bez obzira što svetska ekonomija trenutno nije u najboljem stanju, vlasnici jahti koje mi planiramo da privučemo u Porto Montenegro i dalje imaju svoje brodove, vole da plove na njima, obilaze atraktivne lokacije i troše svoj novac na tim mestima. Svetska finansijska kriza definitivno će imati posledice na destinacije masovnog turizma, ali elitni turizam je mnogo otporniji na recesiju. To je još jedan dokaz da je razvijanje elitnih destinacija kakva će biti Porto Montenegro pravi put razvoja crnogorskog turizma.", odgovora na naše pitanje Maja Vujašković, predstavnica za štampu „Adrijatik Marinasa". Ona najavljuje da će marina „ukoliko sve bude u redu sa procesom pribavljanja dozvola, sledećeg leta primiti prve jahte".
„Upravo smo završili rekonstrukciju pristaništa 2 koji je model kvaliteta našeg projekta. Završili smo i uklanjanje postojećih objekata kao i testiranje tla koje je neophodno za definisanje strukturnih zahteva zgrada koje ćemo graditi. Ovo je veoma kompleksan projekat koji zahteva mnogo pripremnih radova koji možda nisu vidljivi, ali su neophodni za kvalitet i raznolikost objekata koje ćemo graditi.", tvrde u „Adrijatik Marinasu". Svetskim morima trenutno krstari oko 7.000 superjahti, do kraja sledeće godine gradi se još 916 pa u kompaniji Petera Munka kažu da nema zime za investicije jer očekuju će se dobar deo njih naći u tivatskoj marini.
Ekonomski stručnjaci ističu da se globalna finansijska kriza mora odraziti i na ovakav projekat u kome učestvuju veliki berzanski mešetari. „U Crnoj Gori finansijsko poslovanje javnih preduzeća nije transparentno, učesnici projekta ’Porto Montengoro’ sastaju se i dogovaraju u inostranstvu, a nama ostaju samo spekulacije.", tvrde ekonomisti.
Prva faza marine „Porto Montenegro" treba da bude završena do 2011. godine, a na građevinskom prostoru bivšeg „Arsenala" zasada je remontovan samo jedan mol.
Ž. Komnenović
[objavljeno: 06/11/2008]
