Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Maj.2019, 01:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Donja Gradina: Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina
U Spomen području Donja Gradina kod Kozarske Dubice danas je održana centralna manifestacija povodom Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina u koncentracionom logoru Jasenovac u Drugom svetskom ratu.
Vence su položili predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, premijerka Srbije Ana Brnabić, predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, premijer RS Radovan Višković , kao i predsednik Skupštine RS Nedeljko Čubrilović i ministri u vladama RS i Srbije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Parastos srpskim žrtvama služio je srpski patrijarh Irinej, a potom sui upućene jevrejska i romska molitva.
Na grobnom polju Topole u Spomen-području Donja Gradina položeni su venci za više od 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja koji su mučki ubijeni u Jasenovcu.
Obeležavanje je počelo Svetom arhijerejskom liturgijom koju je u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici služio episkop banjalučki Jefrem.
Sistem logora smrti Nezavisne Države Hrvatske obuhvatao je oko 80 logora, a Donja Gradina bilo je najveće stratište u sistemu koncentracionog logora Jasenovac.
Brnabić: Nikada ne zaboraviti zločine u Jasenovcu
Prisustvo u Donjoj Gradini, najvećem stratištu ustaškog logorskog sistema zločina Jasenovac u Drugom svetskom ratu, iz godine u godinu, zauvek, naša je obaveza, naša odgovornost, i potvrda da se ti zločini nikada ne zaborave, izjavila je Brnabić .
Ona je istakla da je to i zalog za budućnost u kojoj će se ceniti život i sloboda, ljubav prema otadžbini, ali i ljubav i poštovanje prema drugom ljudskom biću bez obzira na veru, naciju, verovanje, ili sve različitosti.
"Naše prisustvo ovde je i potreba i potvrda da nikada nećemo zaboraviti teška, nezamislivo užasna vremena, koja je naš narod prolazio i preživeo. Uprkos svim tragedijama: opstajao", istakla je Brnabićeva.
Ona je podsetila da su tu ubijani Srbi, Jevreji, Romi, nedužni ljudi, žene, deca i starci, "nemilosrdno i svirepo, bez bilo kakve naznake ljudskosti od strane dželata, u ime fanatičnih ideja, bezumne i nerazumne mržnje prema drugima i drugačijima".
Premijerka Srbije da se ne sme dozvoliti da se zločin zaboravi, što su decenijama razni - i ljudi i sistemi - pokušavali da na razne načine "zataškaju" činjenice o masovnosti i svireposti jasenovačkog sistema ustaških koncentracionih logora, što je dovelo do toga da se danas relativizuje karakter Nezavisne Države Hrvatske kao jedne od najužasnijih tvorevina nacističkih vlasti u Evropi toga vremena.
"Relativizuje se postojanje, svirepost i masovnost Jasenovca i dovodi u pitanje čak i činjenica o strašnom stradanju Srba, Jevreja i Roma i pokušaju njihove sistemske eksterminacije na ovim područjima. Za neverovati je, ali živimo u vreme kada mnogi umanjuju Jasenovac, a veličaju Blajburg", rekla je Ana Brnabić.
"Upravo zbog toga osnovna ljudskost nalaže da podignemo svoj glas - bez obzira na to koje smo vere ili nacije, gde smo rođeni i kako se, i da li, krstimo. Ono u nama što nas čini ljudima nalaže da ne dozvolimo, da se svim svojim bićem borimo protiv tako mučnih pokušaja prekrajanja istorije i relativizacije najgnusnijih zločina", istakla je premijerka.
Ona je istakla da je Jasenovac "simbol, najveće masovno stratište, za zločine kojima je bila prekrivena čitava teritorija NDH: i hercegovačke golubinke i livanjske jame, i Kozara i Grmeč, i čitava Drina, grobnica su jednog istog naroda, koji je bio žrtva jednog istog dželata".
Istakla je i da se svakoga dana mora insistirati na istini o Jasenovcu, baš kao što se insitira na istini o Aušvicu, i da, kao što zna za Dahau ili Mathauzen, svet isto tako mora da zna i za Ciglanu, Staro sajmište ili Jadovno.
"Mi danas zahtevamo od vlasti država članica Evropske unije da ne dozvole neonacističke proslave sledbenika Ustaškog pokreta, jer je upravo Evropska unija nastala na temeljima antifašističke borbe i uništenja političkih tvorevina nacizma", naglasila je premijerka Srbije.
Ocenila je da je fašizam fašizam bez obzira da li je 1941. ili 2019. godina, da je isti je bio i tada i danas.
"Da se ne bi ponovilo, da bi ispravili greške iz prošlosti i generacijama koje dolaze ostavili jasno sećanje na neljudskosti koje su se ovde desile tokom Drugog svetskog rata - rekla bih zverstva, ali nikakva zver tako nešto ne bi uradila - mi ćemo uložiti mnogo veće napore da negujemo uspomenu na žrtve u Jasenovcu, da ih snažnije i odlučnije zaštitimo od zaborava i da pokažemo naše poštovanje prema njima i svemu što su predstavljali, a što mi treba da predstavljamo danas", poručila je Ana Brnabić.
Ona je najavila da će znatna sredstva biti uložena u obnovu i izgradnju Memorijalnog centra Donja Gradina na lično zalaganje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, što će biti samo početak obnove sećanja i poštovanja.
"Jer to dugujemo svim nevinim žrtvama. Dugujemo i njima i pokolenjima da iz godine u godinu podsećamo svet na razmere monstruoznog zločina koji je počinjen u Jasenovcu", rekla je srpska premijerka.
Ona je izrazila nadu da će se čuvanjem od zaborava i zaštitom od relativizacije, polako i postepeno, ljudski, doći do toga da se buduće generacije "ne dele - ni po zločincima, ni po žrtvama".
"Odavde pa zauvek, jedina podela - podela je na ljude i neljude. Smrt fašizmu. Živela Srbija", istakla je na kraju svog govora u Donjoj Gradini premijerka Srbije Ana Brnabić.
Ristić: Nedopustiva relativizacija zločina u Jasenovcu
Istoričar Dejan Ristić rekao je da je Jasenovac eklatantan primer i paradigma stradanja nevinih i nedužnih, te da je nedopustiva svaka manipulacija brojevima stradalih i karakterom logora, odnosno relativizacija tog zločina, kakva je, kaže, i te kako prisutna u hrvatskoj javnosti.
Prema njegovim rečima, trend relativizacije zločina u Jasenovcu u hrvatskoj javnosti postoji i i te kako je prisutan, a nijedna nacija, društvo ili država ne može i ne sme svoj identitet ili opravdanost svog istorijskog trajanja temeljiti na zločinu.
Za stav hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović koja nije prisustvovala zvaničnoj komemoraciji, koju žrtvama Jasenovca organizuje država Hrvatska, već je rekla da će počast odati sama, Ristić kaže da je problematičan.
"Problematičan je stav i sa ljudskog i sa istorijskog i sa državnog stanovišta. Ukoliko šef jedne države dolazi privatno u posetu najvećem stratištu u istoriji te države, šalje jasnu poruku relativizacije i jedne planske zbunjenosti", rekao je on za N1 televiziju.
Hrvatski državni vrh je, kaže, mnogo naklonjeniji, osetljiviji i emotivniji prema onome što se desilo u Blajburgu '45e godine nego na ono što se dešavalo u Jasenovcu i na drugim stratištima od 1941. do 1945. godine.
Jasenovac, ističe Ristić, nikada nije bio radni logor, već logor smrti:
"To je bilo mesto za istrebljenje, pre svega nehrvatskog stanovništva sa teritorije takozvane Nezavisne Države Hrvatske, dominantno Srba, Jevreja, Roma, ali i hrvatskih antifašista koji su se protivili ustaškom režimu", rekao je Ristić za N1.
Kako kaže, to je najveće stratište civila u čitavoj istoriji ovog podneblja.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
