Izvor: Vesti-online.com, 21.Nov.2016, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dejtonski sporazum - 21 godinu posle
Pre 21 godinu u američkom gradiću Dejtonu sporazumom je okončan ratni sukob u Bosni i Hercegovini. Iako je sporazum i dalje najznačajniji garant mira na prostoru bivše SFRJ, ovaj ugovor je i dalje obavijen velom misterije.
Milošević, Tuđman i Izetbegović potpisuju sporazum u Dejtonu u prisustvu predstavnika međunarodne zajednice
Okvirni sporazum je potpisan u američkoj vojnoj bazi Rajt Peterson, u gradiću Dejton, u Ohaju, 21. novembra 1995, a ozvaničen >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je 14. decembra u Parizu, zbog čega ga neki nazivaju i Parisko-dejtonski mirovni sporazum
U prisustvu državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, potpisali su ga predsednici Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović.
Jedan od učesnika pregovora u Dejtonu, Momir Bulatović, nekadašnji predsednik savezne vlade, primetio je da je ono što je dogovoreno u Dejtonu 1995. godine bilo na pregovaračkom stolu još 1992. godine u Lisabonu.
- Pa zašto to nije dogovoreno u Lisabonu? U Dejtonu su se pitali samo Amerikanci. Čak i pripadnike međunarodne zajednice su tretirali kao potpuno nebitne - seća se Bulatović.
On mirovne pregovore opisuje kao - surove.
- Sećam se da je jednom Radovan Karadžić rekao: "Pa kako da popustimo, meni je tamo poginulo 25.000 mladića.“ A ja mu kažem: "Radovane, pa nemoj da ti pogine još 25.000" - seća se Bulatović.
Jedan od glavnih principa na kojima je Dejtonski sporazum zasnovan je podela BiH po ključu 51 odsto teritorije FBiH i 49 odsto RS.
Iz te podele izdvojen je Distrikt Brčko.
Dejtonski sporazum je najveća ovlašćena dao entitetima.
Pregovori koji su trajali 20 dana - od 1. do 21. novembra - bili su pravi primer "šatl diplomatije", koja je podrazumevala da među zavađenima posreduju diplomate koje su se nasamo sastajale sa Izetbegovićem, Miloševićem i Tuđmanom i dogovarale delove sporazuma, koji su potom bivali inkorporirani u jedan.
Glavni akter ovih pregovora, u svojstvu pomoćnika državnog sekretara SAD, bio je Ričard Holbruk.
Načini na koji je lidere Bošnjaka, Srba i Hrvata privoleo da potpišu sporazum ni do danas nisu do kraja rasvetljeni, pa se javnost decenijama bavi detaljima dogovora.
Neke od tih priča bave se ponoćnim sastancima u pidžamama, Miloševićevim crtanjem mapa BiH na salvetama...
Ovaj dokumen tje BiH doneo prekid rata, a u međuvremenu je pretrpeo stotinak promena.
Danas, po mišljenju dela međunarodnih zvanicnika, vreme je za njegovu reviziju kojoj se, međutim, protive Srbi.
Bošnjaci se zalažu za ukidanje RS i centralizaciju vlasti u Sarajevu, dok Hrvati smatraju da su dosadašnjim promenama obespravljeni, te da Hrvati treba da dobiju svoj entitet sa glavnim sedištem u Mostaru.
Nastavak na Vesti-online.com...
