Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Avg.2017, 08:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Carina Srbije pojačava kontrolu nad robom iz Hrvatske

Carinska služba Srbije u koordinaciji sa svim ostalim pograničnim organima i inspekcijskim službama pojačava mere kontrole i nadzora nad robom biljnog i životinjskog porekla čije je poreklo ili zemlja otpreme Hrvatska, saopštila je danas Uprava carine Srbije.

Pojačane mere kontrole podrazumevaju uzorkovanje svakog tovara i detaljnu proveru svakog uzorka, a ne selektivnom metodom kao što je to do sada bio slučaj.

Roba se potom stavlja pod carinski nadzor dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << se ne dobiju rešenja fitosanitarne i veterinarske inspekcije.

Tek po dobijanju pozitivnih rešenja inspekcija u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, roba može biti ocarinjena i puštena u slobodan promet, navedeno je u saopštenju.

Ovo su zaključci sa današnje sednice ministara regiona održane u Sarajevu:

1. Poziva se Republika Hrvatska da hitno ukine diskriminatorne odluke kojima se uvodi različit tretman za domaće proizvode i proizvode iz trećih zemalja;

2. Cena inspekcijskog nadzora treba da odgovara cenama stvarnog postupka i da ne predstavlja posebno oporezivanje i treba da bude usklađena sa prosečnom cenom koja važi u zemljama regiona i EU;

3. Traži se hitan sastanak s nadležnim iz Republike Hrvatske, jer svako dodatno odlaganje proizvodi nesagledive posledice, prijedlog je da se sastanak održi u Podgorici

4. Poziva se Evropska komisija da se uključi u rešavanje problema;

5. Crna Gora i Makedonija kao članice Svetske trgovinske organizacije će pokrenuti odgovarajuće mehanizme;

6. Do rešenja problema svaka od zemalja će u cilju zaštite sopstvenih ekonomskih interesa preduzeti konkretne mere;

7. Dogovoreno je da se ovakve vrste ministarskih sastanaka, nevezano za aktuelni problem, održavaju redovno s ciljem otklanjanja barijera. Sledeći sastanak je u Skoplju narednog meseca, preneli su sarajevski mediji.

Po novom hrvatskom pravilniku naknada za svaki obavljen inspekcijski nadzor ili kontrolu i svaku pojedinu vrstu voća i povrća prilikom pregleda inspekcije u Hrvatskoj iznosi 2.000 kuna (270 evra), dok je ranije iznosila 90 kuna (12 evra).

Ministri pozvali Hrvatsku da ukine mere

Ministri BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbije usaglasili su danas na sastanku u Sarajevu sedam zaključaka povodom trgovinskih mera Hrvatske za poljoprivredne proizvode iz trećih zemalja i potpisali zajedničko pismo koje će biti upućeno Evropskoj komisiji.

Ministri Mirko Šarović, Rasim Ljajić, Dragica Sekulić i Ljupčo Nikolovski su pozvali Hrvatsku da ukine diskriminatorske mere i uskladi ih sa tržišnim standardima.

Hrvatska je pozvana da cene inspekcijskih kontrola uskladi sa prosečnim iznosima koji važe u zemljama u regioni i EU.

Ministri su zatražili hitan sastanak sa nadležnim ministrom u Hrvatskoj ovim povodom koji bi, kako smatraju, trebalo da se održi do kraja ove sedmice u Podgorici.

Ministri su konstatovali da su potezom Hrvatske ugrožena pravila i načela Svetske trgovinske organizacije i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji zabranjuju diskriminaciju.

Ministri su se založili da se ovakvi sastanci redovno održavaju, pa će naredni biti održan u septembru u Skoplju.

Evropska komisija je pozvana da se uključi u rešavanje ovog problema.

Dogovoreno je da Crna Gora i Makedonija kao članice Svetske trgovinske organizacije pokrenu odgovarajuće mehanizme u toj organizaciji.

Do rešenja ovog problema sa Hrvatskom, ministri su dogovorili da svaka zemlja sprovodi mere u zaštite sopstvenih interesa na način kako sama odluči.

Pravilnikom o inspekcijskom nadzoru i kontroli usklađenosti voća i povrća s tržišnim standardima u Republici Hrvatskoj je propisano uvođenje inspekcijskog nadzora i kontrole većeg broja vrsta voća i povrća koje se uvozi iz trećih zemalja nego do sada i određeno je da naknada za inspekcijski nadzor i kontrolu usklađenosti voća i povrća s tržišnim standardima prilikom uvoza iz trećih zemalja bude 22 puta veća.

Tolušić prihvatio sastanak sa ministrima regiona

Hrvatski ministar za poljoprivredu Tomislav Tolušić prihvatio je poziv na sastanak sa nadležnim ministrima BiH, Srbije, Crne Gore I Makedonije, povodom povećanih taksa koje je Hrvatska uvela na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz zemalja koje nisu članice EU.

O tome je ministar za spoljnu trgovinu BiH Mirko Šarović obavestio novinare na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon ministarskog sastanka.

Šarović je rekao novinarima da su nakon donetih zaključaka ministri razgovarali sa Tolušićem, koji je privatio razgovor.

Ljajić: Ne želimo trgovinski rat - prinuđeni na kontramere

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacije Rasim Ljajić poručio je danas u Sarajevu da niko ne želi trgovinski rat, ali da će zemlje regiona biti prinuđene na kontramere ako se pitanje povećanja hrvatskih taksi za fitosanitarnu inspekciju ne reši do sledećeg sastanka koji treba da bude održan do kraja nedelje.

"Apelovali smo nedelju dana na zvanične institucije Hrvatske da se ispita njihova odluka, za koju smo rekli da je diskriminatorna. Nikakav odgovor nismo dobili, ni pisma ni razglednice nije bilo, čak smo dobili vrlo uvredljivo objašnjenje odluke. Počeli smo onda da primenjumjemo određene vrste sanitarnog i veterinarskog nadzora, što ćemo pojačati", objasnio je Ljajić posle sastanka ministara trgovine zemalja regiona povodom hrvatskih mera.

On je dodao da na to imamo pravo po pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO).

"Mi ne povećavamo cene nadzora, ali imamo pravo da sprovodimo mere koje su u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koje predstavljaju ozbiljno upozorenje da ove mere moraju da budu povučene, odnosno preispitane", kazao je Ljajić.

Dodao je da ako uđemo u kontramere, štetu trpe privrednici i jedne i druge zemlje, ali i potrošači.

"Ovo nam ne treba, ali smo prinuđeni i ovo su iznuđeni potezi jer smo pod velikim pritiskom javnosti, potrošaca. Oko 160 privrednika iz Srbije izvozi voće i povrće u Hrvatsku, a neki su počeli da vraćaju kamione jer ne mogu da izdrže konkurenciju", kazao je Ljajić na konferenciji za štampu.

Upozorio je da postoiji čitav razrađeni mehanizam daljih mera radi zaštite ekonomskih interesa.

Ministar je objasnio da se standardno vrši fitosanitarna veterinarska kontrola na slučajno odabranim uzorcima, a u pojedinim slučajevima zemlje mogu da preduzimaju mere pojačanog nadzora za svu robu životinjskog i biljnog porekla, što se sada čini. Time, kako ističe, ne izlazimo iz pravila STO, ne kršimo principe slobodne trgovine.

"Želimo da ubuduće kontrolišemo apsolutno svaku pošiljku voća, povrća, mleka, mesnih proizvoda iz Hrvatske. Nismo srećni zbog toga ali smo na tu meru prinuđeni", podvukao je Ljajić.

Podsetio je da je Srbija u više navrata u poslednje vreme isticala da su hrvatske mere u ekonomskom smislu protekcionističke, u političkom populističke i da ne mogu imati opravdavanje ni u ekonomskoj ni u trgovačkoj logici.

"Te mere nisu ni u duhu dobrosusedskih odnosa, niti korak u pravcu stvaranja slobodnog trzišta zemalja zapadnog balakan, kojem svi načelno težimo", upozorio je Ljajić.

Rekao je da je u poslednje tri nedelje, od kada su mere stupile na snagu, bilo potpuno različitih obrazloženja.

"Prve nedelje je rečeno da mere nisu ništa novo, već da predstavljaju samo usklađivanje sa cenama koje važe u EU, da su one zapravo ništa drugo već usklađivanje koje važe u pojedinim zemljama EU. Da to nije tačno pokazali smo i izašli sa tačnim podacima. U Nemačkoj su cene za istu vrstu kontrole 22 evra, plus 0,84 centa za svaku sledeću tonu, a u drugim zemljama su 17,5 evra, u Bugarskoj 17 evra, u Velikoj Britaniji 41 evro za sat kontrole, tokom koje je moguć pregled dva šlepera od po 25 tona", objasnio je Ljajić.

On je ocenio da se, kada je reč o hrvatskoj meri, radi o drastičnom povećanju cena po vrsti voća i povrća na 270 evra.

"To znači da nam se kamioni vraćaju, jer ako imate tri vrste voća plaćate tri puta 270 evra. Ne postoji izvoznik koji može biti tako konkurentan. Sav izvoz koji ide preko Hrvatsku u EU podleže sličnom 'oporezivanju'. Jasno je da je ovo onemogućavanje slobodnog protoka robe", naveo je Ljajić.

kako je podsetio, druge nedelje je stiglo objašnjenje da nije reč o zaštiti proizvođača već potrošaca. Ukazao je da je taksa za hrvatske proizvođače 90 kuna, dok je za one izvan EU 2.000 kuna, što znači da će potrošači plaćati daleko veće cene za proizvode, jer neće imati konkurenciju, zbog čega nije tačno da se radi o zaštiti potrošača, već je reč o zaštiti proizvođača.

Ljajić je podsetio da je bilo više protesta poljoprivrednika i farmera u Hrvatskoj zbog značanog deficita u razmeni sa svetom, i da su tražili mere zaštite koje su donete na pogrešan način.

Prema njegovim rečima, juče je stiglo treće objašnjenje "koje je uvredljivo, potcenjivačko, i vređa zdrav razum", a prema kojem je mera uvedena ne protiv zemalja regiona, već za 164 zemlje sveta koje nisu članice EU.

Ljajić je kazao da, ako se pogleda uvoz Hrvatske iz trećih zemalja jasno je da su zemlje regiona pogođene novim pravilnikom.

"Ne želimo trgovinski rat. Ovaj sastanak je usmeren da zaštitimo naše ekonomske interese i omogućimo slobodan protok robe. Ne želimo da uđemo u spiralu mera i kontramera, ali ćemo na to biti prinuđeni ako se ova stvar ne reši ne sledećem sastanku koji treba da bude održan do kraja nedelje", zaključio je on.

Taj sastanak bi, prema donetom zaključku, trebalo da bude održan do kraja ove sedmice u Podgorici.

EU zvanično "procenjuje",nezvanično-zemlje same da reše

EU i danas navodi da i dalje "procenjuje situaciju" kada je reč o uvođenju novih hrvatskih taksi na uvoz voća i povrća iz zemalja regiona.

"Trenutno procenjujemo usklađenost novih mera sa obavezama", izjavio je za Tanjug portparol Evropske komisije.

EU istovremeno apeluje danas na "sve strane" u ovom slučaju da se "pridržavaju svojih obaveza", ali i da se "uzdrže i spreče eskalaciju".

"EU podržava razvoj trgovine i ekonomske integracije. Sve strane moraju da poštuju svoje obaveze. Mi pozivamo sve strane i da se uzdrže i spreče eskalaciju. U kontaktu smo sa vlastima svih zemalja uključenih u ovaj slučaj i trenutno procenjujemo situaciju i usklađenost novih mera sa obavezama", navedeno je u pisanom odgovoru prosleđenom Tanjugu iz Evropske komisije.

Na direktno pitanje Tanjuga da li Hrvatska novim uvoznim merama krši odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koje su sve zemlje članice EU potpisale sa zemljama u regionu, u Briselu i danas ponavljaju da evropski eksperti za trgovinu i primenu ŠP-a razmatraju novonastalu situaciju.

Nezvanično, diplomatski izvori iz Evropske komisije navode da bi EU želela da se svojevrsni "trgovinski rat" na Zapadnom Balkanu zaustavi i reši u dogovoru samih zemalja regiona međusobno.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Mondo: ODGOVOR SRBIJE: Roba iz Hrvatske "kroz sitno sito"