Izvor: Politika, 13.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banijski primer uspešne povratničke porodice
Banija – Najveći proizvođač mleka na Baniji i jedan od najvećih u Hrvatskoj danas je porodica Janjanin, Srbi koji su se nakon zbega u "Oluji" već posle tri godine vratili u rodnu Gornju Bačugu kod Petrinje. Priča ove porodice je, ipak, ne tako čest primer uspešnog povratka i opstanka Srba na ognjištima u Hrvatskoj, posle svega što ih je snašlo u prošlom veku.
– Odluka o povratku doneta je jednoglasno i u njenom donošenju je učestvovalo svih šest punoletnih članova – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže Nikola Janjanin, najagilniji član porodice koju čine i njegova supruga, otac i majka, sin i snaha i troje unučadi. Nikola je bio inicijator kolektivnog povratka stanovništva Gornje Bačuge iz izbeglištva u Srbiji, koji se, po dogovoru, trebalo da odvija pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice.
– Uslov je bio da se ovoj akciji odazove bar 30 odsto meštana jednog sela pa da se dobije potpuna logistika koja uključuje materijalnu pomoć i mere zaštite. Krenuo sam po Srbiji da ubeđujem zemljake i komšije da se zajedno vratimo u selo, ali razumevanja nije bilo. Doživljavao sam i uvrede, čak i od rođaka. Od svih izbeglica iz mog sela, ja sam se najbolje snašao u Srbiji. U mačvanskom selu Zmijnjak, gde smo boravili, uspeo sam da uštedim oko 50.000 nemačkih maraka. Obrađivao sam zemlju, a sa sinom Dejanom sam imao radionicu za opravku poljoprivredne mehanizacije. Dakle, insistiranje na povratku nije bilo posledica nesnalaženja u Srbiji, već to što smo, naročito za one koji se nisu snašli, videli bolju perspektivu u zavičaju, u kome smo ipak "svoji na svome" – objašnjava Nikola.
Pošto nije bilo interesovanja suseljana, porodica Janjanin je krenula sama. Bilo je to 25. juna 1998. Znali su da im je još u novembru 1995. podmetanjem eksploziva srušena kuća, ali su štala i druge pomoćne zgrade bile cele. Krenuli su sa jednom kravom i bagerom koji su kupili da bi raščistili ruševine, okrčili njive. Dve i po godine živeli su bez struje, a zarađivali samo od prodaje sira na pijacama u Petrinji i Sisku.
Porodica, i pre rata poznata kao odgajivač stoke, brzo je i ovog puta širila stado. Danas ima 93 grla goveda među kojima je i 58 rasnih mlekulja. Dnevno isporuče i do 900 litara mleka. Sami proizvode hranu za stoku i obrađuju oko 70 hektara oranica. Ove godine su samo kukuruz zasejali na 27 hektara. Danas imaju traktore, kombajne, bagere i drugu savremenu mehanizaciju. U opremanju gazdinstva pomogli su im krediti pa i subvencije koje hrvatska država daje godišnje za svako grlo stoke i svaki hektar obrađene zemlje.
Međutim, nije sve išlo glatko. Porodica je bila izložena napadima i pritiscima, naročito prvih dana po povratku.
– Najpre su to bila zastrašivanja hrvatskih ekstremista ne bismo li odustali od povratka, a danas je reč o pritiscima koji imaju političku pozadinu i kojima neke stranke žele da pridobiju glasače – objašnjava Nikola. Priča kako su mu mnogo pomagale međunarodne nevladine organizacije. Kada su se malo stabilizovali, u posetu im je jednog dana došlo 40 ambasadora iz zagrebačkih diplomatskih predstavništava i logično je da je hrvatskoj državi sada u interesu da im pruža zaštitu.
Mnogo je razloga što se Srbi u većem broju nisu vratili u Hrvatsku. U Gornju Bačugu vratila se petina stanovnika koliko ih je bilo uoči "Oluje". Selo se pominje kao primer oživljavanja, iako se posle porodice Janjanin u njega vratilo još tek oko 80 žitelja, mahom staraca. Zbog straha i učestalih hapšenja Srba, o povratku se sada malo i govori. Za takve poduhvate treba i mnogo hrabrosti, kakva odlikuje porodicu Nikole Janjanina iz Gornje Bačuge, sa Banije.
[objavljeno: ]
