Izvor: RTS, 30.Jun.2017, 13:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arbitražna odluka, bura u "nezainteresovanoj" Hrvatskoj
Iako je Hrvatska poslednjih nedelja tvrdila da će presuda Arbitražnog suda u Hagu o graničnom sporu sa Slovenijom u Piranskom zalivu za tu državu "mrtvo slovo na papiru" i da zvanični Zagreb neće ni primiti presudu, ta odluka je i danas najvažnija vest u hrvatskim medijima s obzirom na to da je tom presudom Sloveniji pripalo dve trećine zaliva, kao i koridor do otvorenog mora.
Najviši zvaničnici >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dveju država dogovorili su se, preneli su hrvatski mediji, da ni Hrvatska ni Slovenija neće preduzimati nenajavljene i jednostrane odluke, a arbitražna presuda će, gotovo je izvesno, biti tema današnjeg susreta predsednice Kolinde Grabar Kitarović i njenog slovenačkog kolege Boruta Pahora na Dubrovnik Forumu.
Hrvatski eksperti, naime, tvrde da je međunarodno pravo, konsenzualno pravo i da to znači da ne postoji mehanizam koji može prisiliti neku državu da prihvati neku odluku.
Predsednik Evromediteranskog foruma, Tonči Tadić kaže da se ne tu ne radi ni o kakvom međunarodnom sudu pravde ili sudu UN-a, nego o jednom bilateralnom sudu koji su ustanovile Hrvatska i Slovenija ad hok da reše ovaj konkretni spor.
"Pri tome su se dogovorile o pravilima igre. Ta pravila igre je Slovenija prekršila i Hrvatska je zaključila da sa tim više nema nikakve veze", podsetio je Tadić.
Smatra je da je Hrvatska sa svoje strane trebalo da izvrši malo veći pritisak na sud kako bi se on raspustio, a ceo postupak pokrene ispočetka. To će, prema njegovom mišljenju, očito biti učinjeno tek sada.
Dodao je i da je u samom arbitražnom sporazumu jasno rečeno da Slovenija na bilo koji način treba da bude povezana sa otvorenim morem, što je, kako kaže, potpuno besmisleno, jer u Jadranu ne postoji otvoreno more.
Prvi čovek Istarskog demokratskog sabora, Boris Miletić, je za HRT iz studija u Puli rekao da treba istrajati na odluku Hrvatskog sabora o izlasku Hrvatske iz arbitraže iz 2015, nakon kompromitacije tog suda.
"Mislim da je ovo samo jedan korak ka daljem razgovorima i mislim da bi taj spor trebalo rešiti bilateralno na način kako se to čini u EU", rekao je Miletić i ukazao da Hrvatska teži Evropi bez granica kako bi se roba i ljudi slobodno kretali i prevozili.
Ova odluka će, smatra, najviše uticati na hrvatske ribare, pa je mišljenja da je jedini izlaz i jedini način da on bude rešen - dijalog, saradnja i zajedništvo".
Dodao je da je iz izjava premijera dveju država, Andreja Plenkovića i Mire Cerara, jasno da ni Hrvatska ni Slovenija neće jednostrano sprovoditi ove odluke.
"Mi smo vrlo jasno rekli da ne prihvatamo odluku arbitraže jer je sud kompromitovan. Verujem da je jedini izlaz iz ove situacije dijalog, razgovor odnosno saradnja - da građani ne pate. Mislim da su nam na prvom mestu građani i naše ekonomija", naglasio je miletić i poručio da misli da nikome nisu potrebni ekscesi.
"Sedimo za sto, dogovorimo se, budimo ljudi", zaključio je Miletić.
Činjenica je, međutim, da Nemačka preporučuje poštovanje odluke o arbitaži, a da su SAD saopštile da se neće opredeljivati ni za jednu stranu.
Inače, najveći spor slovenačko-hrvatske granice nije na kopnu, već na moru - u Savudrijskoj vali, kako Piranski zaliv nazivaju Hrvati.
S druge strane, slovenački politički vrh je odluku Arbitražnog suda "treća najznačnija stvar", nakon ulaska u NATO i EU.
I pre nego je doneta u Ljubljani je odluka suda očekivana kao istorijska i presudna za Sloveniju s obzirom na njenu pomorsku orijentaciju i očekivanje da će dobiti kontakt sa otvorenim morem.
I sad ta, za jedne, dugo i teško očekivana, za druge, 'nepostojeća' presuda, nije donela potrebnu relaksaciju.
Naprotiv, mnogi misle da se ništa neće promeniti i da će sve ostati tako kako je bilo.
"Manje ili više ostaće neuređeno jer to jednoj od zainteresovanih strana odgovara, što je paradoks sam po sebi. Zar neko normalan može da poveruje da dve članice EU nisu mogle same da pronađu trajno i prihvatljivo rešenje za Piranski zaliv, što je samo kap mora u okeanu drugih problema", ističe se u komentaru Al Džazire uz napomenu da se na rešenje ovog pitanja čekalo četvrt veka.
Kako se navodi u tekstu, ovaj arbitražni postupak bi, čini se, mogao biti putokaz i ostalim državama koje su nastale raspadom SFRJ, a koje i dalje imaju nerešena granična pitanja, jer to opterećuje odnose i stvara napetosti.
"To je važno i za Bosnu i Hercegovinu, recimo, u 'neumskom akvatorijumu' (da bi imala 'pomorski identitet države), na Uni kod Kostajnice, aerodromu Željava i druge lokacije, ali i za Crnu Goru, u području rta Oštra i Prevlake. Da se, jednom, zna šta je čije i da je 'mirna Bosna'!", poručuje autor teksta na sajtu Al Džazire.
Al Džazira podseća da je slično i sa granicom na Dunavu ka Srbiji, kod Apatina i Vukovara, ali i mnoga druga granična mesta koja nisu definisana.
