Izvor: RTS, 03.Apr.2016, 02:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika pristala na ustupke Srbima iz BiH 1994. godine
Iz dokumenata koji su nedavno deklasifikovani iz perioda administracije Bila Klintona proizlazi da su SAD u novembru 1994. donele odluku da će otpočeti pregovore sa Srbima u BiH i uzeti u obzir i njihove stavove o razmeni teritorije sa Bošnjacima i Hrvatima, navode banjalučke "Nezavisne novine".
Kako navode Nezavisne, u zaključcima Glavnog komiteta za nacionalnu bezbednost američkog predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Bila Klintona iz novembra 1994. godine, kojem su prisustvovali najviši Klintonovi saradnici, donesena je odluka da se uđe u dijalog sa Srbima iz BiH. Iz dokumenta je posredno vidljivo da su se Amerikanci na taj korak odlučili nevoljno i pod pritiskom Evropljana.
"Istovremeno dok budemo odmrzavali naše kontakte sa bosanskim Srbima, mapa Kontakt grupe ostaje početna tačka za pregovore o teritoriji. Kontakt grupa bi neformalno mogla razmotriti i razmenu teritorija na bazi obostrane saglasnosti strana", istaknuto je u dokumentu.
Dalje se ističe ne samo saglasnost SAD da se uđe u moguću razmenu teritorija, već čak i da "Kontakt grupa na stolu ostavlja opciju povezivanja Federacije BiH i entiteta bosanskih Srba sa susednim državama na bazi ravnopravnog tretmana", navode Nezavisne.
I tako, dok su SAD 1993. razmatrale vazdušne udare i kopnenu operaciju protiv RS, pa i napade na Srbiju, već naredne godine pristali su na velike ustupke Srbima, na čemu je i bio baziran plan Kontakt grupe 51:49 odsto. U delu dokumenta u kojem se govori o dugoročnim merama u slučaju da RS ne prihvati ponuđeni plan, ističe se da vazdušni udari i podrška bošnjačkim snagama ostaju na stolu u periodu do dve godine "nakon čega bi Bosanci (Bošnjaci) bili prepušteni sami sebi".
Nezavisne ističu da se čini da su se SAD odlučile da izađu u susret Srbima zbog rasta unutrašnjeg pritiska u SAD.
Naime, nešto pre pomenutog sastanka pod pritiskom dela američkih kongresmena usvojen je amandman koji je predviđao unilateralno dizanje sankcija na oružje Bošnjacima. Klintonova administracija je shvatila da bi jednostrano dizanje sankcija proširilo rat i ugrozilo savezništvo sa Evropom, koja je imala UN trupe na terenu.
"Komitet je primio k znanju zabrinutost saveznika da je 'Nunn-Mitchel' (amandman na budžet) korak ka jednostranom dizanju sankcija, što bi imalo ozbiljne posledice na savezništvo", istaknuto je u dokumentu, prenose Nezavisne.
Iz pomenutog dokumenta može se zaključiti da se Amerikancima žurilo da Srbi prihvate kakav-takav plan kako ne bi bili dovedeni u situaciju da moraju jednostrano ukinuti embargo i praktično ugroziti odnose sa Evropom.
"SAD nisu imale nameru da podrže Bošnjake"
Međutim, Amerika nikad nije imala nameru istinski da podrži Bošnjake, pišu Nezavisne.
Možda najvažniji dokument ikada objavljen u vezi sa BiH je iz kolekcije deklasifikovane 2014, a odnosi se na transkript sastanka od 5. februara 1993, koji je toliko važan da bi zaslužio da bude objavljen u celosti, pišu Nezavisne.
Na tom sastanku razmatrana je vojna intervencija protiv RS i direktna podrška Bošnjacima, u sklopu implementacije Vens-Ovenovog plana. Tada, kako stoji u transkriptima, u sobu ulazi Al Gor, američki potpredsednik.
"Ja se ne slažem (sa upotrebom sile). Svet jeste dozvolio užasnu stvar u BiH, ali uvek sam bio oprezan kad je u pitanju korišćenje vojne sile, kao što sam siguran da će biti i Bil Klinton", rekao je Gor. Dalje je istakao da postoji tenzija između reči "saglasnost" na sporazum i reči "forsiranje" sporazuma te da u toj "kreativnoj tenziji" SAD treba da traže svoju ulogu.
"Mi ne treba da razmatramo volju za upotrebu sile. Mi donosimo volju vodeće svetske supersile da pomogne u postizanju istinskog sporazuma. Imamo veliku priliku da budemo primarni zagovornik koalicije kojom bi dominirali Muslimani. Tako bismo se na kreativni način identifikovali sa muslimanskim svetom", rekao je Gor.
U nastavku je istakao da su primedbe Bošnjaka na Vens-Ovenov plan legitimne, ali da i Vens i Oven misle da se Bošnjaci protive samo jer misle da će ih Amerika direktno podržati.
Državni sekretar Voren Kristofer ukazao je da bi čak i najbolji sporazum zahtevao neku vrstu upotrebe sile, na šta je Gor kratko odgovorio da "američki narod ne želi da šaljemo naše momke tamo", navode Nezavisne.
Odluka američke vlade da se neće vojno angažovati za Bošnjake brutalno iskreno osvedočena je u dokumentu iz CIA kolekcije iz 2014. od 1. marta 1993: "Pritisnuti Izetbegovića da ostane na pregovorima u Njujorku, ubediti bosansku vladu da konjica neće doći i objasniti im da će SAD raditi sa bosanskom vladom da dobiju bolji sporazum, ali koji neće biti njihov muslimanski sporazum", navedeno je u dokumentu, zaključuju Nezavisne.
