Izvor: Politika, 09.Okt.2011, 01:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto Obama a ne Gandi, zašto Bak a ne Tolstoj

Nobel kritikovan da je više puta promašio adresu stvarnih mirotvoraca i najboljih pisaca

Crvene lampice upalile su se u Institutu Karolinska u Stokholmu kada su u ponedeljak, samo tri sata posle objavljivanja dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, saznali da je jedan od laureata preminuo tri dana ranije. Nobelov komitet se odmah sastao i odlučio da Ralfu Stajnmanu posthumno dodeli priznanje.

Brojne druge nedoumice vezane za Nobela ipak se nisu mogle rešiti hitnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sastancima u Stokholmu ili Oslu, gde se dodeljuje najkontroverznija nagrada – za mir. Tako najprestižnija nagrada u svetu ipak trpi ozbiljne kritike.

Nobel se ne dodeljuje posthumno izuzev ako laureat ne premine posle objavljivanja imena dobitnika ali pre dodele 10. decembra. To se dogodilo 1996. kada je ekonomista Vilijem Vikri umro nekoliko dana posle vesti iz Skandinavije. Stajnman nije bio među živima kada su saopštena imena nagrađenih. Zato nije bilo jasno šta će biti sa ovogodišnjom nagradom sve dok članovi komiteta nisu izjavili da nema izmena jer oni u vreme odlučivanja nisu znali da je kanadski naučnik preminuo.

Na sajtu Nobelove nagrade piše da je komitet trpeo kritike zbog pojedinih priznanja za mir jer se ona dodeljuju i za borbu za ljudska prava zbog čega se pojedine zemlje osećaju prozvanim. Prošlogodišnji pobednik, kineski borac za ljudska prava, disident i zatvorenik Lju Sijaobo u očima vlasti u Pekingu je kriminalac. Zato Kina, kao i 18 drugih zemalja koje nisu htele da joj se zamere, nije poslala predstavnike na ceremoniju dodele.

Ocena je bila i da je Barak Obama 2009. nezasluženo dobio Nobela za mir – bio je u Beloj kući samo 11 dana kada je komitet primio sve nominacije zajedno sa biografijama i dostignućima kandidata. Novine su štampale komentare tipa: šta je američki predsednik mogao da uradi za mir u svetu za dve nedelje što Mahatma Gandi, nikada nagrađen, nije mogao za ceo vek nenasilne borbe i otpora okupaciji?

Nemali broj intelektualaca rekao je za američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera da je pre ratni huškač nego mirotvorac kada je 1973. ovenčan slavom zbog rada na miru u Vijetnamu.

Nagrada za književnost često je osuđivana zbog favorizovanja Evropljana. Čim je švedski pesnik Tomas Transtremer proglašen ovogodišnjim nobelovcem za književnost, američki mediji su brzo izbrojali da je to osmi Evropljanin za poslednjih deset godina. Kada je 2009. otišla u ruke nemačke spisateljice Herte Miler, „Vašington post” je objavio da većina američkih profesora književnosti nikada nije čula za nju. A kada je pet godina ranije trijumfovala Austrijanka Elfride Jelinek, jedan član komiteta je podneo ostavku ocenivši da je odluka skandalozna. On je za tadašnju laureatkinju kazao da ne ume da umetnički oblikuje tekst kao i da uglavnom piše pornografiju.

Ostavke su podnošene i 1994. jer se nisu svi složili sa odlukom da vođa Palestinaca Jaser Arafat dobije nagradu za mir – jedan član komiteta je rekao da je Arafat terorista i da ne može da dobije zasluge za mirenje na Bliskom istoku. Nobelov komitet je i zvanično priznao da je najveći propust što Gandiju nije dodeljena nagrada

Osim zbog onih koji su je dobili, Nobelova nagrada je kritikovana i zbog onih koji nisu, a svakako su je zaslužili. Najveći broj poznavalaca se slaže da spisateljica Perl Bak nije smela da se nađe među dobitnicima nagrade koju nikada nisu dobili Lav Tolstoj, Džejms Džojs, Emil Zola, Mark Tven, Džozef Konrad, Marsel Prust, Franc Kafka, Anton Čehov, Gertruda Stajn, Ežen Jonesko i Virdžinija Vulf.

J. S.

objavljeno: 09.10.2011

Nastavak na Politika...