Izvor: Politika, 18.Mar.2012, 14:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabranjeno za starije od 15 godina
Izašla Antologija srpskog aforizma za decu „Razdeljak” koju je priredio Aleksandar Čotrić
Hteo sam da mališanima približim aforizam jer je to sasvim zapostavljen žanr, nema ga ni u školskim programima ni u lektiri, kaže Aleksandar Čotrić, priređivač Antologije srpskog aforizma za decu „Razdeljak”, koju je nedavno objavio Zavod za udžbenike.
I sam aforističar, Čotrić je u zbirku uvrstio 750 radova 70 autora na 170 ilustrovanih strana. Na jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mestu okupio je pisce koje razdvaja vek i po: Jovana Jovanovića Zmaja, rođenog 1833, i Stanislava Tomića, rođenog 1986. Čotrić veruje da njegova antologija treba da pomogne najmlađima da otkriju ovaj žanr.
– Najmlađima nije lako da dođu do aforizama jer ih nema u udžbenicima, objavljuje ih samo „Politika” na dečijoj strani i neki specijalizovani časopisi – objašnjava Čotrić, autor još dve knjige aforizama za decu: „Svojeglava knjiga” i „Dečija posla”.
– Đaci uče pesme, priče, bajke, basne, ali ne i aforizme, koji imaju dugu tradiciju i u Srbiji i u svetu.
Na to je podsetio i aforističar Vitomir Teofilović u pogovoru „Razdeljka”. Prva knjiga aforizama na srpskom jeziku „Mali bukvar za veliku decu” Mihaila Maksimovića objavljena je 1792. U narednom veku ovaj žanr je cvetao u novinama, duhovito prikazujući sukobe od komšijskih svađa do međudržavnih konflikata. Savremeno doba donosi političku satiru i radove Dušana Radovića, Vladimira Bulatovića Viba i Branislava Crnčevića šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, da bi se kasnije na ovaj deo književne scene popeli Aleksandar Baljak, Milan Beštić, Slobodan Simić, Dejan Milojević i Aleksandar Čotrić. Autori poslednje generacije u velikoj meri su se okrenuli upravo pisanju za decu. Čotrić se zato susreo sa ogromnom građom kada je radio na antologiji namenjenoj osnovcima.
U „Svojeglavoj knjizi” aforizme je podelio na one za mlađe i one za starije osnovce, šaleći se kako prvi nisu za starije od 11 a drugi za starije od 15 godina. „Razdeljak” prepušta čitaocima da sami odrede da li je neki redak za njih ili ne, ali Čotrić je siguran da je izabrao prave teme.
– U razgovoru sa najmlađima shvatio sam da njih zanimaju sport, igra, porodica, drugari, škola, slobodno vreme, nestašluci i prve đačke ljubavi. Ipak, za njih je teško pisati. Žele kratku formu sa humornom porukom.
Osnovci, odnosno 250 učenika deset beogradskih osnovnih škola, Čotriću su prošle godine dodelili nagradu „Dositejevo pero” za „Svojeglavu knjigu”. Na njihovo mišljenje oslanjao se pri izboru materijala za antologiju u koju su, između ostalih, ušli i radovi Dušana Radovića, Milovana Vitezovića i Radeta Đergovića.
– U zavisnosti od njihove reakcije, neke aforizme sam čak morao i da izbacim. Osim toga, radovi za decu moraju da budu pedagoški, moraju pozitivno da utiču.
A šta školarci mogu da nauče iz aforizama? Čotrić veruje da su to: svet kratkih formi u koje spadaju još i poslovice i narodne izreke, književni obrt, metafora, igra reči i konačno – logičko mišljenje.
J. Stevanović
-----------------------------------------------------------
Rudarski posao antologičara
Vitomir Teofilović je primetio da je stvaranje antologije težak posao odabira najboljeg od najboljeg koji se može uporediti sa rudarskim: „Kao što rudar mora da iskopa i preradi tone rude da bi dobio nekoliko grama zlata ili srebra, tako i antologičar mora da pregleda stotinu knjiga, listova i časopisa da bi odabrao najbolje u njima”.
Među biserima koje je Čotrić izabrao su i:
Tri puta rano ustani,
i svom životu si dodao jedan novi dan.
Jovan Jovanović Zmaj
Bolje je pasti iz francuskog,
nego iz tramvaja!
Dušan Radović
Ako u meni čuči genije,
baš se dobro sakrio.
Mitar Mitrović
Mrav radi, tegli, i od njega nije postalo ništa,
a majmun se zezao po drveću i od njega je postao čovek.
Branislav Crnčević
Mnogo si neuredna.
Sve si mi u glavi ispreturala.
Milovan Vitezović
Mama mi je napravila haos u sobi.
Sredila je moje stvari
i sada ništa ne mogu da pronađem.
Aleksandar Čotrić
Tata je glava porodice,
a mama ne zna gde joj je glava.
Stanislav M. Tomić
objavljeno: 18.03.2012
