Izvor: Advertiser-Serbia.com, 20.Feb.2019, 14:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Televizija je i dalje najjači medij u Srbiji

U regionu, na ex-YU prostoru, pa tako i u Srbiji, televizija je najjači medij. Svaki građanin bar petnest minuta dnevno provede ispred ekrana, tako da je tu prostor za najveći broj oglašivača.

Radio je, međutim, priča za sebe. Registrovano je preko 320 stanica i tu skoro da nema nikakve evidencija oglašavanja, a bar 250 njih živi od toga, ističe direktor za medijska istraživanja IPSOS-a Dejan Radosavljević.

Činjenica je da se u medijima prepliće kompleks ekonomskih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Advertiser-Serbia.com << političkih i statusnih interesa. Ipak, tržište reguliše neke stvari. Dramatičan prelazak na internet govori o tome da su konvencionalni mediji izgubili svoju primarnu funkciju – kvalitetnu informaciju. Danas sve može da se proveri na internetu, pa u suštini nema potrebe ni za radijom niti za televizijom da biste saznali gde se, šta i zašto dogodilo.”

„Print je u velikoj meri izgubio ulogu da analizira, da sagledava stvar iz više uglova. Galerija radio stanica je uglavnom čista zabava. Internet je postao pravo mesto informisanja, a konvencionalni mediji su postali mesto za zabavu. To je neka vrsta samoregulacije. Problem je što je internet teško regulisati. Evropska unija priprema novu regulativu za internet, jer svaki video sadržaj postaje smostalni kontent, koji je otišao u etar, u kabl i više niko ne može da ga kontroliše,” objašnjava Radosavljević.

U takvom medijskom ambijentu, oglašivači ozbiljno vode računa u kakvom sadržaju će se pojaviti reklama za njihov proizvod. Veliki brendovi koji drže do sebe ne mogu se zamisliti u rijalitiju.

„Sve više se vodi računa gde ćete komunicirati svoj proizvod, ne samo koliko je ljudi, muškaraca žena, već kontekst u kome će se proizvod pojaviti. Nije svejedno kako će proizvod izgledati u ambijentu rijalitija ili u ambijentu pristojne, ušminkane emisije ili nekom političkom kontekstu gde će se bacati flaše, čaše, leteti glave.

Ekonomska kriza je donela pročišćenje, pa su ljudi koji ulažu novac u medije kroz advertajzing počeli da razmišljaju kakav je kvalitet medija gde će se pojaviti njihov proizvod. Nije bitno koliko vremena i koje si medije konzumirao, nego kakav stav imaš prema tome. Količina vremena i auditorijuma nije uvek korespodentna sa poverenjem i respektabilnošću medija. To treba vrlo dobro razlučiti,” ističe direktor za medijska istraživanja IPSOS-a.

On napominje da su radio i štampa prepoznali drugačije potrebe slušalaca i čitalaca i da menjaju koncept, dok televizija još ne reaguje jer je još bezbedna zbog najveće količine novca. Ali trendovi u svetu upućuju da će i ovaj medij morati da razmisli šta gledalac očekuje od TV programa.

Na pitanje kako oglašivači reaguju na političku obojenost medija, Radosavljević kaže da veliki oglašivači, multinacionalne kompanije baš i ne vole polititičku priču, da beže ako prepoznaju jasnu vezu, jer smatraju da im se to može obiti o glavu. Zato vlasnici nekih štampanih medija često koketiraju, pa su malo dobri sa vlašću malo nisu, da bi ostavili utisak kredibilnosti pred klijentima.

Dok majstori advertajzinga svakodnevno smišljaju različite modele za medijsko pakovanje proizvoda i usluga prema potrebama određenih generacija, najveći izazov im postaje generacija dvadesetogodišnjaka, takozvani „milenijumsi”.

Oni su mnogo više na internetu, blokiraju reklame i bave se drugim poslovima: usavršavaju se, obrazuju, komuniciraju sa prijateljima, bloguju, postuju. Oni su potpuno drugačiji konzumenti.

Globalno istraživanje pokazuje da milenijalci ako hoće reklame, uključe televizor. Njihova rekacija na reklame je bolja nego starije generacije, brže upamte, brže reaguju i emotivniji su.

Izvor: Nova Ekonomija, NUNS

Nastavak na Advertiser-Serbia.com...