Izvor: Politika, 23.Jul.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Redosled rođenja ne utiče na osobine ličnosti
Dosadašnje studije i široko rasprostranjena uverenja su smatrala da su prvorođena deca pametnija i uspešnija, dok novo istraživanje zaključuje da su razlike beznačajne
Osim svih blagodeti koje uživa prvo dete u porodici, dugo se mislilo da najstariji naslednik ima prednosti i kada je reč o njegovom karakteru ličnosti, odnosno verovalo se da su ta deca pametnija i uspešnija u životu. Međutim, ta su verovanja izgleda bila pogrešna. Istraživanje grupe američkih psihologa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokazuje da redosled rođenja ima „beskonačno malu” ulogu na ličnost osobe i da nema vidljivih razlika u karakteru i inteligenciji kod prvorođene i ostale dece.
Dosadašnji zaključci pojedinih naučnih istraživanja, ali i široko rasprostranjeno laičko mišljenje, tvrdili su da je najstarije dete pametnije, da ima izraženiji takmičarski duh i da je uspešnije u životu. Nova studija pokazala je da iako najstariji brat ili sestra pokazuju različite osobine od kasnije rođene dece i imaju viši koeficijent inteligencije, te razlike su toliko zanmerljive da nemaju nikakvog značaja u stvarnom životu. Autori su te razlike nazvali beskonačno malim i navode da su reda veličine 0,02 odsto.
„U nekim slučajevima, na primer, kada govorimo o leku koji može da sačuva dset od 10.000 života, onda to jesu mali efekti, ali su značajni. Ali, kada govorimo o osobinama ličnosti, razlika od 0,02 odsto ne znači ništa, čak se i ne može uočiti na prvi pogled, odnosno običnim upoređivanjem dve osobe”, navodi jedan od autora studije.
Istraživanje je obuhvatilo 377.000 američkih srednjoškolaca i po obimu je najveće do sada o vezi između redosleda rođenja i osobina ličnosti. Objašnjavajući zašto se njihovi rezultati razlikuju od prethodnih studija koje su se bavile istom temom, jedan od autora navodi da manjkavosti dosadašnjih ispitivanja leže u malom i nereprezentativnom uzorku, kao i nemogućnosti da uzme u obzir i faktore kao što je socijalno ekonomski status ili što se baziraju na svedočenjima roditelja koji su često neobjektivni. Na primer, kada roditelj upoređuje svoje dvoje dece, gotovo uvek će reći reći da je starije dete odgovornije od mlađeg, ali to je samo zato što ima više godina, a ne zbog toga što je inače savesnije, ukazuju naučnici.
Neki od zaključaka prethodnih istraživanja, koji su sasvim oprečni i šarenoliki, na primer tvrde da su prvorođena deca sklonija alergijama, da su najmlađa deca promiskuitetnija, da su srednja buntovna, a da su muškarci koji imaju mlađe sestre manje skloni takmičenju.
A. M.
