Izvor: Glas javnosti, 05.Jan.2010, 08:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rakiji zauvek rekao zbogom!
Kikinđanin Milutin Rokić (59) i još dvadesetak članova Kluba lečenih alkoholičara „Budućnost“ Novu godinu su proslavili mimo ostatka sveta. Tokom cele godine se, kaže Roki, sastaju jedanput nedeljno, druže se i ponajmanje pričaju - o piću. I na novogodišnjem tulumu „bekrije bez rakije“ su se gostile isključivo kafom i sokovima. Mnogo im, priznaje Roki, znači to što se „zdravi i pravi“ okupljaju, ali i što u klub, sem terapeuta, nekad navrate i članovi njihovih porodica.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << />
- Po šesti put slavio sam bez flaše u ruci. Ovakve prilike nekako ne mogu bez reke alkohola, ali sam ja naučio. Jer, alkohol je đavo, njega nikada ne treba da ga zovete, uvek dođe sam. Mene je nečastivi iz flaše 1982. godine uzeo pod svoje. Ne potcenjujem medicinu i lekove, ali ako neko čvrsto ne odluči da alkoholu okrene leđa, neće mu ništa pomoći. Nikada se nisam stideo svoje prošlosti, jer čovek ne može da pobegne od sebe - priznaje Roki.
Trbuhom za kruhom Milutin je iz rodnog Podujeva preko Beograda, kao zavarivač, početkom osamdesetih došao u Kikindu. Dok prebira po sećanjima, ne može da se otme utisku da je njegovom pijanstvu najviše kumovalo to što je bio terenac.
Umalo batine
Strašno mu je, veli Milutin, kad po gradu sreće pripite tinejdžere.
- Kada sam onomad ispred jednog marketa nedaleko od centra grada pokušao da grupi mladića objasnim u šta se upuštaju, malo je falilo da popijem batine. Kaže mi „šta ti matori hoćeš. Šta te briga što pijemo. Gledaj svoja posla jer ćemo te naučiti pameti“ - priseća se Milutin.
- Gotovo da nema terenca koji ne pije. Uvidevši da je vrag odneo šalu, rešio sam da se posavetujem sa drugarom iz Beograda koji je, takođe, bio sklon čašici. Preporučio mi je da odem na lečenje u bolnicu za alkoholičare u Vršcu. Ali, u proslavili odlaska na lečenje smo preterali, pa sam u Vršac stigao bez uputa i overene zdravstvene knjižice. Tamo sam stao na noge. Ponovo sam se propio 1998. godine, kada sam se rastao od supruge. U više navrata lečio sam se i u Kikindi. Crtu sam podvukao pre pet godina, kada sam rakiji konačno rekao zbogom-kaže Roki.
U mladosti je pevao kao slavuj i da su tada postojale „Zvezde Granda“, mašta Roki, verovatno bi daleko dogurao. Sedamdesetih godina je bio prateći vokal mnogim poznatim pevačima...
- Da ne beše alkohola, bilo bi na estradi i za mene mesta... Možda i ne bih bio pevač, ali bih bar živeo sa porodicom, a ne u Gerontološkom centru. Onima koji su se odali piću predlažem da se, ako treba, izluduju još večeras, pa nek onda raskrste sami sa sobom i potraže pomoć. Jer, čaša nikom dobra nije donela - savetuje Milutin.
