Izvor: Story, 12.Jul.2015, 21:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porođaj – trauma ili iskustvo za pamćenje?
Trenutak u kojem žene postaju majke istovremeno važi za najsrećniji i najmukotrpniji. Naša stručna saradnica objašnjava šta treba da uradimo kako bi nam bio jedan od najlepših u životu
foto: Shutterstock, Profimedia
Iako trudnoća za većinu žena predstavlja period nestrpljivog iščekivanja da vide svoju bebu, ona je ujedno i doba kada se aktiviraju mnogi od naših strahova s kojima možda nismo raskrstili u prethodnim životnim fazama. Negde sam pročitala >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << da se žena porađa onako kako živi, i sve više sam uverena da ima istine u toj rečenici. Ako je perfekcionista i strahuje od potencijalne greške u stvarima koje radi, onda je vrlo verovatno da će u porođajnu salu ući sa strahom da nešto neće raditi kako treba. Ako je opterećena kontrolom, vrlo verovatno će nastojati da sve faze porođaja bolje zna od samih lekara i strahovaće da joj nešto ne promakne ili ne krene po zlu.
Piše: Mia Popić, psihoterapeut, www.psiholoskikutak.com
KAKO DRUGI KAŽU
Našu sliku porođaja kreiraju priče koje najčešće potiču od majki, baka i prijateljica koje su kroz to iskustvo prošle, i u većem broju slučajeva prožete su negativnim značenjima. Često čujemo o nepodnošljivom bolu, porođajnim mukama, iznenadnim komplikacijama itd. Nije retkost ni da nam majke govore da ćemo konačno videti kroz koji su pakao one prošle kad su nas donele na svet. Prema pojedinim istraživanjima, ono što u najvećoj meri određuje način na koji ćemo doživeti porođaj jesu upravo priče naših majki koje unosimo u sopstvena iskustva. Samim tim, nije ni čudo što toliko mnogo žena strahuje od porođaja. Malo ko nam kaže da je porođaj u stvari divno iskustvo. Uverenje da je to muka koja mora da se preživi, čini nas sklonim da se u ovo iskustvo upustimo s pasivnim stavom. Zbog toga nailazimo na izjave poput one: Idem da me porode, prepuštajući se medicinskom osoblju da obavi sav posao.
STRAH OD NEPOZNATOG
Strah od porođaja čini da o njemu ne samo da ne želimo da razmišljamo već izbegavamo da se informišemo kako taj proces izgleda. Međutim, uopšte nismo svesni da taj strah od porođaja nije ništa drugo do strah od nepoznatog. Jedini način da ga iskorenimo jeste pažljivo upoznavanje sa svim fazama porođaja, kao i zauzimanje aktivnog stava prema ovom događaju, kroz adekvatnu pripremu.
FRUSTRACIONA TOLERANCIJA
Pored faktora nepoznatosti, koji igra ulogu u stvaranju straha od porođaja, važan je i stav koji imamo prema samom bolu, tj. naša frustraciona tolerancija. Ako smo uvereni da je bol nešto protiv čega moramo da se borimo, što po svaku cenu treba da izbegnemo i što ne možemo da podnesemo, u sam porođaj upustićemo se kao u svojevrsni rat protiv bola, pa su samim tim male šanse da ga doživimo na pozitivan način.
KREIRAJTE SVOJU PRIČU
Ako ste uglavnom bile izložene traumatičnim pričama žena iz vašeg okruženja o tome kako porođaj izgleda, umesto da ih nekritično usvojite, pokušajte da kreirate svoju sopstvenu priču o ovom veoma intimnom iskustvu. Informišite se o svim fazama porođaja, krenite na psihofizičku pripremu koja se danas sve više praktikuje u našoj sredini. Kada budete upoznati sa svim momentima koji vas čekaju, od početnih kontrakcija do odlaska u bolnicu i porođajnu salu, iščeznuće najveći deo straha, jer ćete znati šta vas čeka. Kada budete naučili tehnike disanja, znaćete da vi i vaša beba zajednički radite na tome da ona dođe na svet, umesto da pasivno i u strahu čekate da se to desi samo od sebe. Određeni stepen bola, sa epiduralom ili bez njega, svakako ćete iskusiti, ali ako izaberete da na njega gledate kao na sastavni deo iskustva koje se završava dolaskom jednog malog bića na svet, onda vam taj bol neće više delovati tako nepodnošljiv. Uverena sam da porođaj može biti događaj za pamćenje ako izaberemo da o njemu kreiramo sopstvenu priču kroz adekvatnu pripremu i viđenje sebe kao aktivnog učesnika u rođenju deteta.
Trezvenost umesto euforije
Britanska glumica Kira Najtli prethodnog meseca postala je prvi put majka. Za razliku od svojih koleginica, ona se isticala nizom duhovitih odgovora koje je davala novinarima, a ticali su se njene bebe. Na taj način nastojala je da ublaži euforiju koja se najčešće stvara kada javne ličnosti treba da dobiju naslednike, kao i da pokaže kako je porođaj doživela kao najradosniji trenutak u životu, ali ipak trezveno.
Priredio: Stefan Tošović
