Izvor: B92, 20.Okt.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parkinsonova bolest i D vitamin
Atlanta -- Oboleli od Parkinsonove bolesti često imaju manjak vitamina D, ustanovili su američki stručnjaci s Medicinskog fakulteta Univerziteta Emori, u Atlanti.
Oni su ispitali nivo vitamina D u krvi oko 300 osoba starosti oko 65 godina, od kojih je trećina patila od Parkinsonove, trećina od Alchajmerova bolesti, dok su ostali bili zdravi, izveštava Rojters.
Ustanovljeno je da 55 odsto ispitanika obolelih od Parkinsonove bolesti ima nizak nivo vitamina D, dok >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je takvih među obolelima od Alchajmerove bolesti bilo 42 odsto, a među zdravim ispitanicima 36 procenata.
Američki istraživači, predvođeni dr Marijanom Evat, ističu da je ipak još prerano zaključiti da manjak vitamina D može da bude uzročnik Parkinsonove bolesti.
Šta više, moglo bi da bude baš suprotno - da je Parkinsonova bolest uzrok manjka vitamina D.
Naime, organizam stvara vitamin D kad je izložen sunčevoj svetlosti, a osobe obolele od Parkinsonove bolesti možda manje borave na otvorenom od drugih ljudi, spekuliše dr Marijana Evat.
Parkinsonova bolest je posledica uništavanja moždanih ćelija koje proizvode neurotransmiter dopamin. On uobičajeno emituje signale koji pomažu u koordinaciji pokreta tela. Bolest se obično razvija posle 60. godine, ali ponekad se javlja i ranije.
Simptomi su drhtanje, ukočenost mišića, problemi s hodom i ravnotežom i usporeni pokreti. Bolest se vremenom pogoršava i za nju nema leka, osim što neki medikamenti pomažu da se simptomi za neko vreme ublaže.
Vitamin D je, inače, po rečima dr Evat, trenutno "vruća tema" među nutricionistima i lekarima. Nedavno su američki pedijatri udvostručili preporučenu dozu tog vitamina za bebe - na 400 međunarodnih jedinica (IU) dnevno, kako bi se izbegao rahitis u detinjstvu, ali i zbog nekih zdravstvenih koristi u kasnijem životu.
Prema najnovijim saznanjima, vitamin D štiti od osteoporoze u starosti, pa čak i od nekih vrsta raka.
U hrani ovog vitamina ima malo - uglavnom u masnoj ribi, žitaričkim i mlečnim proizvodima, ukoliko su njime obogaćeni, što je praksa u jednom broju zemalja.
