Izvor: Advertiser-Serbia.com, 15.Mar.2017, 15:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novinari oštrije prema press clipping agencijama

Društvo za zaštitu novinarskih autorskih prava (DZNAP) želi jaču kontrolu broja novinskih tekstova koje su press clipping kompanije prodale i tvrdi da prihodi te industrije rastu, dok Presscut takve navode opovrgava

Društvo za zaštitu novinarskih autorskih prava je održalo svoju godišnju skupštinu kojom je dominiralo pitanje saradnje s press clipping agencijama, a koje svake godine tom udruženju uplaćuju određenu svotu na ime prodaje novinarskih radova svojim klijentima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Advertiser-Serbia.com <<

Prema izveštaju o radu udruženja u 2016., koje je podnela predsednica Valentina Viesner Mijić, press clipping agencije uplatile su lani 1,3 miliona kuna, od čega 20 posto ide ZAMP-u, ovlašćenog od strane DZNAP- a da vodi poslovanje, a ostatak se deli popola između izdavača i novinara. Lanjski novinarski deo od 519.581 kune deli se na 30 posto ‘glavnice’ koja se isplaćuje svim članovima DZNAP-a i 70 posto za raspodelu između 150 najčešće citiranih autora. Viesner Mijić istakla je kao problem utvrđivanje koliko su tačno press clipping agencije prodale novinarskih radova. Predsedništvo DZNAP-a tvrdi da „prihodi tih agencija značajno rastu, dok se istovremeno prijavljuje prihod od prodatih radova sličan onome iz prošlih godina„.

Kako se čulo na skupštini, „na godišnjem nivou prihodi te industrije iznose oko 20 miliona kuna, dok je iznos koji se poslednjih nekoliko godina isplaćuje DZNAP-u konstantno oko 1,3 miliona. Ta disproporcija budi sumnju i želimo da nam zakonodavac na neki način omogući kontrolu volumena prodaje novinarskih tekstova, odnosno utvrđivanje dela prihoda press clipping agencije po toj osnovi„, rekla nam je Viesner Mijić. Zato se DZNAP kao udruženje za zastupanje kolektivnih autorskih prava krajem 2016. priključio inicijativi Hrvatskog klastera konkurentnosti kreativnih i kulturnih industrija (HKKKKI), preko kojeg se namerava učlaniti u Hrvatsku privrednu komoru – naime, upravo preko HGK bile su predložene izmene Zakona o autorskim pravima koje su išle na štetu novinarima i ostalim autorima.

„Članstvo u komori omogućava nam učešće u radnim grupama koje će takve predloge analizirati, što je jedan od načina sprečavanja budućih šteta. Istu smo motivaciju imali kad smo pristupali HUP-u„, rekla je predsednica DZNAP-a. Poslovni Dnevnik je komentar potražio i u vodećoj press clipping agenciji, gde opovrgavaju tvrdnje o rastu svojih prihoda. „Po našim analizama zasnovanim na službenim finansijskim podacima trend je upravo suprotan. I prihodi i dobit standardnih monitoring agencije u RH padaju, jednako kao što je taj trend prisutan i u ostalim zemljama regiona, Evrope pa i šire. Razlozi pada prihoda od usluga monitoringa klasičnih medija su pre svega u razvoju celog niza raznih alata prilagođenih pretraživanju internet prostora u skladu sa potrebama korisnika koji uključuje i news portale i stranice izdavačkih kuća„, rekla je Jasmina Garaj Golubiček, predsednica uprave Presscut, kompanije iz koje dolazi većina prihoda DZNAP-a. Prema podacima portala Poslovna Hrvatska, prihodi Presscut zadnjih su godina gotovo nepromenjeni.

Na skupštini DZNAP-a čula se i ideja kako bi vlasnicima kafića trebalo nekako naplatiti činjenicu da mnogi gosti dolaze kako bi pročitali novine, iako se čini da je ta inicijativa složena i sa nevelikim šansama za uspeh. Predstavnik ZAMP-a, pravnik Davorin Penc, izneo je svoje mišljenje o toj ideji. „U Zakonu o autorskom pravu i srodnim pravima vidimo da bi se korišćenje novina u ugostiteljskim objektima možda moglo podvesti pod ‘pravo iznajmljivanja’, davanje na korišćenje radi ostvarivanja koristi.“

Uz pretpostavku da DZNAP dobije licencu za ‘pravo iznajmljivanja’ od Državnog zavoda za intelektualnu svojinu (DZIV-a), sledeći korak u naplati nadoknade za ovu vrstu korišćenja novinarskih dela je utvrđivanje visine naknade. Konačno, nakon što su ispunjene sve zakonske pretpostavke za početak naplate ove nadoknade, kreće se u naplatu naknada od korisnika, „Može se samo nagađati da li bi uvođenje naknade dovelo do toga da ugostitelji odustanu od prakse nuđenja novina na čitanje svojim gostima, pa se opet ne bi ostvario nikakav prihod„, zaključio je Penc.

‘TV kuće potkradaju male štampane medije’

Na skupštini je bilo reči i o projektima oslonjenim na Fond za podsticanje stvaralaštva i autorstva. Novinar Gorden Knezović istražuje uticaj novih medija na javno mnjenje, te analizira smišljeno plasiranje lažnih vesti. U drugom projektu, pod nazivom Nema medija bez novinara, Marinko Petković snima dokumentarac koji će premijeru imati na Dan slobode medija. „Cilj projekta je da se ukaže na učestalu praksu da u medijima sve postaje važnije od novinara. Oni koji još uvek rade imaju sve gore uslove, od pravosuđa koje ih učestalo kažnjava pa do krađe autorskih prava, posebno Hine i manjih redakcija u štampi, čije priloge TV kuće stalno koriste„, rekao je Petković.

Izvor: poslovni.hr

Nastavak na Advertiser-Serbia.com...