Izvor: Press, 18.Okt.2012, 13:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Norveška nastavlja da pomaže Srbiji
Norveški ambasador Nils Ragnar Kamsvag izjavio je danas da će njegova zemlja nastaviti da pomaže Srbiji, pre svega u procesu evrointegracija i reforme javne uprave, ali i razvoja lokalnih zajednica.
"Od 2000. godine, Norveška je pomogla Srbiji s više od 240 miliona evra, što je čini jednim od najvećih bilateralnih donatora", rekao je ambasador Kamsvag u uvodnom izlaganju na prezentaciji konkursa u okviru programa "Jačanje organizacija civilnog društva u Srbiji".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Press <<
Prema njegovim rečima, mada je Norveška fokusirana na reformu javne uprave u Srbiji, poslednjih godina je povećala i donacije u oblasti razvoja lokalnih projekata, kroz saradnju sa opštinama i nevladinim organizacijama, i očekuje se da će ove godine pomoć civilnom sektoru dostići četiri miliona evra.
Kamsvag je ocenio da je Srbija pokazala veliku građansku hrabrost i da su organizacije civilnog društva veoma aktivne i izrazio je nadu u unapređenje sinergije između civilnog društva i organa vlasti.
Premijer Srbije Ivica Dačić zahvalio je Norveškoj, ali i EU na velikoj razvojnoj pomoći koju je Srbija dobila u poslednjih 10 godina, ističući da pomoć EU iznosi 2,5 milijarde evra.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije apsolutno podržava projekte koji se finansiraju iz tih razvojnih sredstava, naročito one usmerene na razvoj civilnog društva i institucija u Srbiji.
Ističući podršku Norveške, Dačić je podsetio da je i Nemačka jedan od najvećih pojedinačnih bilateralnih donatora, s milijardu evra razvojne pomoći za 10 godina, a naveo je i da bespovratna pomoć Švedske dostiže 133 miliona evra.
On je istakao da ta sredstva pomažu reformu društva i usklađivanje sa evropskim standardima.
"Naš cilj treba da bude ne da počinjemo reformu našeg zakonodavstva i prilagođavanje našeg društva evropskim standardima kada se bude odredio datum za početak pregovora, nego da pregovore dočekamo spremni, a to znači da uskladimo naše zakonodavstvo i učinimo da praksa sprovođenja tih zakona bude takva da više nije neophodno da sto puta donosimo određene strategije i akcione planove koji se ponavljaju iz godine u godinu", rekao je Dačić.
"Organizacije civilnog društva jesu partneri s kojima Vlada Srbije mora da sarađuje u svim segmentima društva. Mora da se razgovara sa svim grupama i organizacijama koje mogu da govore u ime određene kategorije", poručio je on.
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer podsetio je da i Srbija, Norveška i EU dele zajedničke vrednosti - demokratiju, poštovanje ljudskih prava i toleranciju.
"Mislim da je važan simbol što je premijer (Dačić) ovde danas s nama kako bi iskazao sopstveni angažman u negovanju vrednosti kao što su demokratija, tolerancija, zaštita manjina i ljudskih prava", rekao je Dežer.
On je istakao da to što skupu, pored predstavnika izvršne vlasti, prisustvuje i predstavnica parlamenta Milica Delević, "šalje snažnu poruku" narodu Srbije i organizacijama civilnog društva o posvećenosti vlasti suštinskim vrednostima.
Civilno društvo, prema Dežerovim rečima, treba da ima ulogu u procesu donošenja odluka, izradi nacrta zakona, ali i da kontroliše da li se usvojeni zakoni u praksi zaista i sprovode, što, kako je napomenuo, često nije slučaj.
Dežer je ukazao i na potrebu za debatom, koja je nužna za napredak društva, čak i kada su u pitanju kompleksna pitanja, poput nasilja u sportu ili homoseksualnosti, a civilno društvo i tu ima važnu ulogu.
On je, takođe, ocenio da osnivanje vladine kancelarije za saradnju s civilnim društvom pokazuje volju vlasti da podele odgovornost s civilnim sektorom.
Predsednik Odbora Skupštine za evropske integracije Milica Delević izrazila je zadovoljstvo što su kao prioriteti ove pomoći određene tri oblasti: ljudska prava i nediskriminacija; socijalno uključenje manjina i ranjivih grupa; i antikorupcija i transparentnost.
"Ovi projekti će doprineti izgradnji tolerantnijeg društva u Srbiji", ocenila je Delević.
Ona je napomenula da u Srbiji postoji snažna društvena podrška transparentnosti i borbi protiv korupcije, ali da su i druge dve oblasti veoma važne za napredak ka EU, otvaranje pregovora i očuvanje vizne liberalizacije.
Norveška, koja nije članica EU, pomaže Srbiji u procesu evrointegracije, ali nas i uči da na drugačiji način razmišljamo o članstvu u Uniji i koliko naše angažovanje na menjanju srpskog društva zapravo nema mnogo alternative, dodala je ona.
"Ima alternative članstvo, ali ako želite da se društvo u Srbiji menja, onda ćete ići ovim putem", zaključila je Delević.
