Izvor: Politika, 21.Okt.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepristojne ponude za čileanske rudare
Rudari su već počeli da krše dogovor o tome da ne treba da govore dok zajedno ne prodaju svoju priču iz podzemnog pakla. Čeka se ponuda iz Holivuda, a kruže priče da će uloga biti ponuđena Havijeru Bardemu
Drama je prošla, ali je treba unovčiti. Kako? Spaseni iz čileanskog rudnika ovih dana su na novim mukama jer moraju da odluče kome i za koliko da prodaju prava na svoju nesreću.
Iako su 33 rudara sklopila zavet ćutanja, koji ih obavezuje da ne iznose >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << detalje iz podzemnog pakla sve dok ne stigne najbolja ponuda, informacije su već počele da cure a neki od izbavljenika da otkrivaju delove tajne.
Poslednji među onima koji su za novac progovorili za medije jeste Joni Barios, jedan od rudara koji su spaseni prošle nedelje. Novinske i TV ekipe koje dva meseca ne napuštaju pustinju Atakama predviđaju da će pre ili kasnije progovoriti svi. Verovali smo da ćemo umreti od gladi, rekao je Barios, a neki su razmišljali da izvrše samoubistvo.
Zavet ćutanja prvi je prekršio Horhe Galjegiljos koji je novinarima, piscima i rediteljima poručio da će pričati o iskustvima iz rudnika ako mu za to dobro plate.
Njegov kolega Mario Sepulveda takođe je prekršio obećanje i pričao za britanski list „Mejl” o tome kako je izgledalo tih 70 dana ispod zemlje, ali je, istina, otkrio samo šta se nije dogodilo. On je objasnio da rudari nisu imali seksualne odnose jedni sa drugima, kako su spekulisali neki mediji.
– Ne, tako nešto se nije dogodilo – rekao je Sepulveda.
Ispričao je i da je s vremena na vreme gubio nadu, kao i da se jednom našalio sa ostalima i pravio se da je mrtav.
Nepristojne ponude nisu odbili ni Edison Penja i Ričard Viljaroel. Prodali su priču novinama i kazali da rudari nisu ni pomislili da pojedu prvog koji bi umro.
– Posle smo se šalili na tu temu – kaže Viljaroel.
Zasad su za ove intervjue zarađivali od 40 do 25.000 dolara. Čeka se ponuda iz Holivuda koji ne bi trebalo da propusti sve elemente drame iz rudnika u Atakami: vrelo i vlažno podzemlje, glad, očaj, sukobe, pobune i neizbežnu pouku kako se nikad ne treba predati. Već kruže i glasine da će zvezda ovog naslova biti Havijer Bardem, na šta je on odgovorio: „Morao bi da bude izvrstan scenario”.
Oni koji poštuju zavet pristaju da govore sa novinarima ali samo o životu pre kobnog događaja. Pitaju ih o svemu, između ostalog i o tome hoće li se uskoro venčati, kako im se slažu supruge i majke i hoće li se posle svega vratiti ženama ili ljubavnicama.
Čileanska spisateljica Izabel Aljende poručila je izbavljenicima da slava kratko traje i da im je bolje da paze šta sve prihvataju. Predsednik Bolivije Evo Morales je izbavljenom sunarodniku Karlosu Mamaniju odmah ponudio posao.
– Pogledajte gde živimo – rekla je supruga Karlosa Mamanija.
– Vi živite od naših priča, pa zašto onda mi ne možemo da zaradimo od ove prilike da hranimo svoju decu.
Upravo zbog ovakvih stavova siromašnih rudara i njihovih porodica svetske agencije sa lica mesta veruju da će svaki uskoro prodati priču nezavisno od drugih. Uostalom, novinari su komunicirali sa rudarima dok su ovi još bili pod zemljom i svoje zahteve zapisivali na ceduljicama.
Rudarima su se u to vreme obratili i ljudi sa sličnom sudbinom, putnici koji su 1972. preživeli pad aviona na liniji Urugvaj–Čile.
Izbavljeni saputnici su ispričali svoju kob piscima i scenaristima, a Itan Houk je u holivudskom naslovu glumio Nanda Paradu koji je prepešačio planinu, domogao se civilizacije i pozvao pomoć. Nando Parado se i sam latio pera pa je bio koautor knjige koja opisuje da su vlasti odustale od potrage a da se 16 preživelih putnika 72 dana smrzavalo na ledu i vejavici u Andima. Topili su sneg da bi pili vodu i hranili se telima poginulih saputnika. Ipak, sve se završilo srećno i to je, objašnjavaju psiholozi, džek pot za pisce i scenariste. Prvo će publiku uzbuditi prizorima kanibalizma, smrti i očaja, a onda će ih neverovatnim obrtom naterati da plaču od sreće i veruju da je ipak moguće svetlo na kraju tunela.
J. Stevanović
objavljeno: 21.10.2010.
