Izvor: Mondo, 12.Okt.2017, 16:01

Ne odlaži, zadnji je voz - PREGLEDAJ SE!!!

Ne odlaži, zadnji je voz - PREGLEDAJ SE!!!

Kada ste poslednji put proverili da li ste među ovih 120 miliona ljudi?

Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock

Svetski dan protiv artritisa obeležava se 12. oktobra pod sloganom "Ne odlaži zadnji je voz - pregledaj se".

Reumatske bolesti su najveći uzrok bolovanja i ranog penzionisanja, i predstavljaju najskuplje bolesti u zdravstvenom i drušveno-ekonomskom sistemu.

Reumatske i mišićno-koštane bolesti pogađaju jednu četvrtinu svih stanovništva >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << u Evropi - više od 120 miliona ljudi.

Skoro svaka porodica u Evropi je pogođena reumatskim i mišićno-koštanim bolestima na neki način.

Ove bolesti pogađaju više radno sposobnih osoba nego bilo koje druge bolesti. Reumatske i mišićno-koštano bolesti pogađaju podjednako i muškarce i žene, svih godina, uključujući i decu i bebe.

Međutim, neke reumatske bolesti su mnogo češće u određenoj populaciji. Na primer, reumatoidni artritis, sklerodorma, fibromialgija i lupus predominantno pogađaju žene. Spondiloartropatije i giht su češći kod muškaraca.

Prema rečima dr Mirjane Lapčević, predsednice Udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije, reumatizam je na prvom mestu oboljenja u Srbiji, tačnije četvrtina stanovnika Srbije boluje od nekog oblika reumatizma.

REUMATIZAM

Reumatizam je grupa različitih oboljenja koja se po nastanku mogu podeliti na: zapaljenske, nezapaljenske i degenerativna.

Reumatskim tegobama su uglavnom zahvaćeni svi zglobovi, pokretni ili nepokretni, vezivno mišićno tkivo, pa i koža, a kao hronična bolest je izuzetno česta kod starih ljudi.

Najugroženiji deo populacije je u Vojvodini koja je zbog male nadmorske visine i klimatskih uslova izuzetno pogodno tle za razvoj ove bolesti. Iako hladni i vlažni dani nisu uzrok reumatskih bolesti, znatno pogoršavaju teškoće obolelih. Zato se reumatski bolovi najviše javljaju u jesen i zimu.

Reumatska oboljenja mogu da budu toliko teška, da izazovu deformisanje zgloba ili kosti i da pacijent postane skoro nepokretan.

Takva reumatska oboljenja pripadaju grupi zapaljenskih artritisa.

"Jedno od najčešćih i najtežih reumatskih oboljenja je reumatoidni artritis. U Srbiji oko 35 000 ljudi boluje od reumatoidnog artritisa, uključujući i više od 2000 dece", ističe dr Lapčević.

"Neprepoznat i neadekvatno lečen reumatoidni artritis (RA) najkasnije za dve godine dovodi do oštećenja zglobova sa posledičnim razvojem invaliditeta. Ovaj proces praćen je veoma specifičnim i nepodnošljivim bolom. Rana dijagnoza RA značajna je za dalji tok te hronične, autoimmune, sistemske bolesti sa nepredvidivim tokom", napominje dr Lapčević.

REUMATOIDNI ARTRITIS

O prirodi bolesti Prof. dr Nemanja Damjanov direktor Instituta za reumatologiju Beograd kaže da je reumatoidni artritis je autoimuna, hronična bolest (doživotna), koja najviše ugrožava zglobove šaka i stopala i dovodi do nepopravljivih oštećenja. Zglobovi su stalno upaljeni, otečeni su i bole, najčešće u toku mirovanja i noću, a karakteristična je jutarnja ukočenost koja traje duže od jednog sata.

Reumatoidni artritis je sistemska bolest, što znači da pored zglobova može da zahvati i druge organe kao što su bubrezi, srce ili pluća, a kod dece čak i oči, što može dovesti do slepila. Nepredvidivog je toka i ako se na vreme ne otkrije i ne leči brzo, dovodi do invalidnosti, a direktno smanjuje očekivano trajanje života (do 20 odsto).

Žene oboljevaju tri puta češće nego muškarci. Predispozicija za oboljevanje od reumatskih i mišićno-koštanih bolesti se nasleđuje, ali to ne znači da ćete sigurno oboleti. Šanse da se razbolite, ako postoji nasledni faktor, se povećavaju pušenjem, preteranom gojaznošću, sedećim načinom života i ako se bavite poslovima koji više opterećuju zglobove.

Simptomi reumatskih i mišićno-koštanih bolesti su različiti: zapaljenje u obliku otoka zglobova, ukočenošću, crvenilom i toplotom u zglobovima, konstantnim bolom u mišićima i zglobovima, osetljivost na bol, ekstreman zamor, nedostatak energije, slabost, osećaj malaksalosti, ukočenost i smanjena pokretljivost i fleksibilnost, deformitet zglobova, simptomi koji pogađaju unutrašnje organe, ali i nevidljivi simptomi kao što su depresija, anksioznost.

LEČENJE ARTRITISA

Govoreći o lečenju artritisa Damjanov ističe da početak lečenja kod zapaljenskih reumatskih bolesti u roku od 12 nedelja, može sprečiti oštećenje i sačuvati funkciju zglobova i organa.

Nada za bolesnike obolele od reumatoidnog artritisa su biološki lekovi.

Postoje brojna klinička ispitivanja koja su dokazala kliničko i radiografsko usporenje progresije bolesti kod ovako lečenih bolesnika. Biološki lekovi su napravili pravu revoluciju u lečenju reumatoidnogartritisa, jer kod velikog broja bolesnika skoro potpuno uvode bolest u mirnu fazu remisije.

"Postignuti rezultati u potpunosti opravdavaju sredstva kada je u pitanju biološka terapija. Na žalost, u Srbiji se od 35.000 pacijenata svega nešto više od 1.000 obolelih nalazi na biološkoj terapiji koju finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje", kaže profesor Damjanov.

Nastavak na Mondo...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Mondo. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Mondo. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.