Izvor: Mondo, 07.Sep.2015, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možda je i vaše srce starije od vas
Vest da troje od četvoro odraslih stanovnika SAD ima srce starije od svoje biološke dobi, što ih čini kandidatima za srčani udar i šlog. uzrujalo je Amerikance. A vas? Da li znate koliko je staro vaše srce?
Foto: Guliver/Getty/Thinkstock
U proseku, srce muškarca osam godina je starije od njegovih stvarnih godina, a žene – pet. Rezultat je dobijen zbrajanjem kardiovaskularnih rizika: pušenje, hipertenzija, dijabetes i gojaznost.
U Srbiji svaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << druga odrasla osoba (47,5 odsto) ima visok krvni pritisak, a svaka treća (33,9) ima dijagnozu hipertenzije i pije lekove. Podaci su dobijeni istraživanjem zdravlja stanovništva 2014. godine. Ali to izgleda ovde ne uzrujava nikoga.
Momci iz teretane sa staračkim srcem
Ekstremna fizička aktivnost bez odgovarajuće kontrole jedan je od velikih faktora rizika da nečije srca bude starije od njegovog životnog doba. U teretanama mladi ljudi podižu tegove, a da pre toga nemaju kardiotreninge i pripreme organizma za takav napor.
Uostalom, tako je već decenijama.
Od bolesti srca i krvnih sudova kod nas ljudi umiru u najboljim godinama.Kardiolog prof. dr Vesna Stojanov, načelnica Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije, sve češće pregleda pacijente koje bi po krštenici i spoljašnjem izgledu svako od nas opisao kao – mlade. Međutim, snimak njihovog srca, EKG i ultrazvuk odgovaraju medicinskim snimcima staraca.
"Pre dva dana pregledala sam mladića od 22 godine. Ima 160 kilograma, krvni pritisak mu je 170. Jede jednom dnevno, ali dugo i obilno. Nije mu strana brza hrana, slatkiši... Naravno, ne bavi se nikakvom fizičkom aktivnošću", kaže za "Politiku" Vesna Stojanov i dodaje da je srce tog mladića kao u četrdesetogodišnjaka.
"Za 20 godina, čeka ga borba sa srčanom slabošću. Mnogo toga u takvom stanju neće moći da radi: kod teške dijagnoze srčane insuficijencije, bolesnik jedva da može da ode do toaleta. Srčani mišić popušta, radi sa mnogo manjim kapacitetom", objašnjava dr Stojanov.
Ona podseća i na to da srce i krvni sudovi imaju svoj tok starenja. Međutim, visok krvni pritisak, gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost, visoke masti u krvi i šećerna bolest ubrzavaju proces ateroskleroze i starenje krvnih sudova.
"Kod nas je stres glavni okidač za nastanak hipertenzije, a ne hrana, kao u Americi. Naši ljudi dugo trpe stres, radni dan je dug i ispunjen obavezama, retki su oni koji dnevno imaju tri obroka i dve užine. Brza hrana i dugi sati pred televizorom i kompjuterom ostavljaju posledice po zdravlje."
Od takvog života nastaje velika šteta na krvnim sudovima. Oni gube elastičnost, javlja se visok pritisak, a sve to vodi do slabosti srca.
"Takva osoba, bez obzira na svojukrštenicu postaje kandidat za infarkt srca ili za srčanu slabost. Naš kardiovaskularni sistem stari brže nego što mora usled rizika: pušenja, nepravilne ishrane, fizičke neaktivnosti, gomilanja stresa", objašnjava dr Stojanov.
U Srbiji postoji veliki broj ljudi koji imaju preko 80 godina, ali su im krvni sudovi očuvani i "mlađi" od njihove životne dobi. Imaju srce šezdesetogodišnjaka, što je, po rečima doktorke Stojanov, dokaz da se to može postići, uz umerenost u životu i brigu o sebi i svom zdravlju.
"Lično, ne verujem u razne detoksikacije i eliksire, koji navodno podmlađuju srce. Tačno je da ima lekova koji deluju na endotel (zid) krvnog suda, povećavaju elastičnost krvnih sudova i smanjuju naslage i zadebljanja, usporavaju aterosklerozu. Međutim, lek ne može da reši sve. Ključna stvar je umerenost i izbegavanje faktora rizika", smatra dr Stojanov.
