Izvor: Politika, 11.Jun.2010, 00:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirisna filozofija na lionski način
Elitna i potrošačka škola mišljenja o parfemima u večitom sukobu
Od našeg specijalnog izveštača
Lion, juna – Kad u predvečerje izvodi svoje četrnaestomesečno dete iz jaslica, mlada francuska mama tačno zna u čijem je naručju njeno čedo provelo dan.
– Danas se najviše motala oko negovateljice Džine, celo telo joj umesto na bebeći sapun odiše Džininim parfemom.
Nije baš da se iza svake francuske žene vije opojni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oblak, ali svaka od njih se pre nego što izađe iz kuće obavezno poprska, pa makar joj radno mesto bilo u bolnici, jaslicama ili na rukovodećem mestu neke velike kompanije. Neretko se dešava da se u špricanju zaboravi i – natopi. Ponekad se i utopi.
„Nije svrha parfema da nas zapahne, pa da od tog ataka na nos ne možemo da vidimo osobu koja je pred nama. Naprotiv, svrha dobrog mirisa jeste da se stopi sa drugim individualnim osobinama. Ako je miris dobro odabran , onda je osoba koja ga nosi atraktivnija za sva čula. Ali ako ga stavi previše, ako agresivno atakuje na naš nos, mi tu osobu nećemo uspeti praktično ni da vidimo ni da čujemo, objašnjava za „Politiku” Monireh Mir-Koš , vlasnica ekskluzivnog „Ateljea za parfeme”, u čiju neveliku radionicu u Ulici Tupen u starom delu pešačke zone Liona, dolaze probirljive mušterije iz cele Francuske, sa Azurne obale, iz Bretanje, Burgonje, Normandije, pa čak i iz Pariza. Monireh je po struci psiholog, ali sebe predstavlja kao parfemologa, a u svojoj radnji predstavlja retke parfeme koje proizvode tradicionalne porodične radionice iz zemlje „gala”. Kao izraziti pobornik elitne škole mišljenja u nauci o parfemima, ona odbija da iole ozbiljnije razmotri kvalitet, kakvoću ili trendove u velikoj francuskoj industriji mirisa.
„Sve vam je to manje-više isto, samo u različitim pakovanjima. Pravi poznavaoci, ili oni koji razumeju svrhu mirisa hoće nešto drugo, nešto što nije industrija i što će izraziti ličnost, doprineti celokupnom imidžu.
Sasvim drugu parfemološku struju zastupa savetnica u jednoj od najvećih i najglamuroznije opremljenih parfimerija u pešačkoj zoni. Mlada Melodi Hava na parfeme gleda kao na neophodni dodatak u toaleti svake žene i muškarca.
– Svaka Francuskinja godišnje kupuje tri do četiri mirisa. To su uglavnom kolonjske vode, a vrlo retko parfemi. Dok Francuskinje biraju domaće marke, najčešće i danas Dior, Gerlen, Lankom i Šanel, muškarci su spremniji da eksperimentišu i da posegnu za nekim dobrim italijanskim ili čak i američkim mirisom.
Melodi se poziva na nedavna ispitivanja, kad kaže da se Francuzi češće i više parfemišu nego njihova lepša polovina, da su žene „stalnije i konzervativnije” u svom izboru, da jači pol menja mirise kao čarape.
Melodi ne pati da svoj stočić za ulepšavanje ukrasi kolekcijom osobenih mirisa:
„Otkad radim u ovoj parfimeriji, uopšte ih i ne kupujem. Što bih, kad mi je dozvoljeno da koristim koji hoću. Tu sam svaki dan, imam veliki izbor, ali slažem se sa većinom mušterija pa najčešće po sebi isprskam Diorov „žador”, ili Lankomov „trezor”. Od novijih, najbolje se osećam u oblaku „Mis Dior Šeri”.
Na mirise gleda kao na modni trend. Zašto bi tražila „rupu na saksiji” kad svi znaju šta se danas najviše nosi. Upravo suprotno od osamljene Monireh koja u svakoj tekućini vidi osobeni, iznijansirani duh. A kada on izađe iz bočice, onda i ličnost postaje bogatija. I dok masa sveta trči od radnje do radnje u ovom delu grada između Sone i Rone, kod Monireh se, kao u pećinu, ulazi tek kada se pozvoni. Kao da u ateljeu hoće da sačuva tradicionalno nacionalno blago, od onih koji više nemaju vremena da ga razumeju.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 11.06.2010.
