Izvor: Glas javnosti, 02.Avg.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko te šiša kad nisi iz Niša
Kada je uspešno položio maturu i rekao ocu Svetoliku da želi da ode u zanatlije, da bude berberin, otac mu je „nagrdio i kosu na glavi“ uz reči da su „berberi zadnji ljudi“. Međutim, Pavle Stojilković (72) nije poslušao oca jer je od drugih često mogao da čuje i da su „berberi gospoda“, a kao takvog je lično poznavao i čuvenog Vasu Saragu iz Niške banje. I tako je Paja postao „berberin“, a kasnije je to zamenjeno nekim finijim izrazom „frizer“. Bio je prvi u porodici >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sa tim zanatom, a onda su njegovim putem krenuli brat, sestrić, sestričina, kći Biljana koja sada ima svoju radnju, sin Bratislav koji je nasledio oca u radnji u Ulici Borisa Kidriča, a konačno i najmlađi, unuk Marko koji sada radi sa ocem.
- Došao sam u Niš kao sirotinja, u suknenim pantalonama i gumenim opancima iz sela Lipovica kod Doljevca. Nikada se nisam pokajao što sam naljutio oca i postao berberin 1954. godine, a posebno mi je drago što su me u ovom zanatu nasledili kći, sin i unuk. U penziju sam kobajagi otišao septembra 1997. godine, ali ne mogu ja bez makaza i češlja i svakog jutra sam tačno u devet ili u radnji kod sina, ili kod kćeri. Da se sretnem sa starim prijateljima, ponekog od njih i ošišam, da tračarimo malo o gradskim i belosvetskim temama. Zovu i stare mušterije i insistiraju da ih ja lično šišam. Jedan stari drugar i zafrkant mi ovih dana u šali kaže „možeš li još, Pajo“, a ja mu kočoperno kažem „nego šta i kako da ne“, i onda se slatko nasmejemo jer dobro znamo na šta mislimo. I dobro je što još uvek mislimo i o tome, fala Bogu - kaže majstor Paja.
HADŽIJA
Sa suprugom Malinom majstor Pavle je pred Uskrs 1995. godine putovao na hadžiluk u Jerusalim i posetio Hristov grob. Kaže da ga ja nešto prosto vuklo da ode tamo i da je to doživljaj koji će posebno pamtiti do kraja života. Ponosi se što je svom imenu i prezimenu dodao hadži, a savetuje i svojoj deci da odu na takvo putovanje
- Kada je general Veljko Kadijević došao sa vojnog školovanja u Americi prva služba bila mu je u Nišu krajem šezdesetih godina. Dolazio je kod mene da ga šišam na „fen-kare“ način, a to je šišanje bez makaza, samo sa brijačem. A onda su se na mojoj berberskoj stolici ređali i generali Vuletić, Janjić, Lebarić i drugi. Prodefilovali su i gotovo svi niški gradski funkcioneri-priča nam Paja dok u radnji uz jutarnju kaficu listamo njegovu autobiografsku knjigu „Moj život“, štampanu ovih dana u ediciji „Tragovi“ niške štamparske i izdavačke kuće „Punta“.
Kaže da je ovom knjigom želeo da sažme svoju životnu priču i biografiju, kao i da sačuva od zaborava mnoge anegdote i dogodovštine iz berberskog života i o ljudima koje je šišao, poznavao i sa kojima se družio i druži i danas. Majstor Paja je, inače, što i u knjizi piše, učestvovao na mnogim domaćim i internacionalnim takmičenjima frizera u Francuskoj, Engleskoj, Švajcarskoj, Italiji... Stigao je čak i do Japana. U Veneciji je 1969. godine osvojio Srebrnu medalju na Otvorenom svetskom prvenstvu, a uručio mu je lično gospodin Fransoa Manjan, generalni sekretar Svetske konfederacije frizera. Višestruki je prvak Srbije i bivše Jugoslavije.
Paja tvrdi da muški frizeri najbolje šišaju žene, jer ih doživljavaju suptilnije i nežnije, prilaze im i provlače prste kroz kosu sa više emocija, „šišaju ih srcem, a ne samo makazama“. A za svoju suprugu Malinu kaže „da nije nje, ništa ne bih uradio“.
- Razumela me, podržavala, nikad mi ništa nije branila, a znam da sam umeo i da je sekiram, veli majstor Paja.
