Izvor: Politika, 08.Apr.2012, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karmen je veliki umetnički izazov
Prvakinja Beogradske opere priča o svom takmičarskom stavu, jogi kojom neguje telo i duh, moći na sceni, pohvali Radmile Bakočević, ljubavi...
Beogradska operska scena ovih dana je u jednom svom delu postala i takmičarska. Pri formiranju ekipe umetnika za Bizeovu operu „Karmen” planirane su tri premijere. Glavna uloga je, po redosledu izvođenja,namenjena: Dragani delMonako, Aleksandri Angelov i Jadranki Jovanović koja je izjavila da „ne želi da njeno ime u analima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Opere Narodnog pozorišta bude zabeleženo ni kao druga ni kao treća premijera, jer smatra da postoji samo jedna”.
Posle druge premijere Aleksandra Angelov je po rečima kritičara „pokazala nešto drugačiji glavni lik, dobre dikcije, manje taman, ali zato ispunjen strašću i energičnošću”. „Bila je vrhunska u senzualnim scenama s Don Hozeom i nezadrživa na jednom mestu bilo da zavodi, pleše u krčmi ili da meša karte suočavajući se s mračnom sudbinom.”
Kako ste izabrali svoje zanimanje?
Moja prva i dosad najveća ljubav je balet. Kao mala sam, uz televizor, gledala balet i umetničko klizanje. I roditelji su me upisali u baletsku školu „Lujo Davičo”, a odatle je potekla moja ljubav prema muzici. Nastavnica Ilona Crnojević me je uvela u svet muzike. Od tada sam paralelno s baletskom pošla i u muzičku školu. Moj instrument je bio klavir uz koji sam i propevala.
I kako se to nastavilo?
Čuo me je profesor pevanja Milojko Pajević. S njim sam počela da školujem glas. Sve škole sam doživljavala kao igru u kojoj sam uživala. Paralelno sa srednjom muzičkom završila sam i Višu ekonomsku, a zatim i apsolvirala na Ekonomskom fakultetu. Ipak, birajući zanimanje odlučila sam se za pevanje. Diplomirala sam i magistrirala na Fakultetu muzičke umetnosti u klasi profesorke Radmile Bakočević.
Da li ste danas u kontaktu s Radmilom Bakočević?
Vrlo često se i vidimo. Bila je na mojoj premijeri opere „Karmen”. Kazala mi je: „Sale, ponosim se tobom”. To je za mene dragoceni kompliment.
Kad ste izašli na scenu?
Bilo je to u sezoni 1993, kad sam u Operi, kao student, debitovala ulogom „Berte” u „Seviljskom berberinu”. A bila sam i dobitnica nagrade fonda „Biserka Cvejić” za najperspektivnijeg mladog operskog umetnika.
Kako ste doživeli ovu Karmen?
Kao veliki umetnički izazov. Po meni je svaka vrsta nadmetanja ustvari rad na sebi. Ne borim se ja ni protiv Dragane ni protiv Jadranke. Nastojim da u svim događajima na sceni, u pevanju, glumi i igri budem što bliža onoj Karmen kakvu je doživljavam. Uvek se nadmećem sa sobom. Imam izoštren takmičarski stav.
A koji je klub vaš…
Uvek Partizan. Ali, i ne znam ko u tom klubu igra fudbal, košarku... Partizan je bio sportska ljubav mog pokojnog oca i mog pokojnog brata. Čuvam u sebi sve uspomene na njih, pa i na njihov Partizan.
… a sport?
Idem na jogu. Time negujem i telo i duh. Ako želite samo duhovnost, jogom je imate. Ako vas interesuje kondicija, snaga i izdržljivost, imate i to. Jedan od najvećih promotora joge je Sting. Za određene uloge potrebna je dobra i fizička sprema. Tako Karmen, u drugom činu, traži i snagu. Moja ljubav prema igri mi je j pomogla da u određenim deonicama kreiram lik Karmen.
Da li ste tvrda srca, kao Karmen?
Ljudi stiču utisak da sam hladna i odmerena, a vrlo sam emotivna, laka sam na suzama. Nekad to pokušavam da sakrijem. Ali, umem i jako da se naljutim, pa nije dobro da to drugi vide.
Šta obeležava vaše pevanje...
Boja i raspon glasa određuju vrstu glasa. Ja sam mecosopran. To je ono što mi je bog dao, što sam dobila genetikom. A tehnikom pevanja omogućavam da ta boja i taj raspon budu lepši i da dugo trajem. Glas se čuva pevanjem, ali i ćutanjem. U operi je mnogo važna i gluma, gotovo kao i pevanje. Jer, čulo vida je starije od čula sluha. Čovek prvo vidi, a onda čuje. Važno je znati i strane jezike. Govorim italijanski i engleski, a služim se francuskim.
... a šta život?
Do moje 22. godine mislila sam da je srećna zvezda znak mog rođenja. Sve životne karte su mi se otvarale: lepo detinjstvo, divna porodica, prijatelji, ljubav... Onda sam ušla u velike muke: umro mi je brat, pa otac... To mi je promenilo pogled na život. Za sve sam morala da se jače borim. Ali, znam samo jedno: ni od čega nikad ne odustajem.
Koliko ste moćni na sceni?
Trudim se da uvek uparim snagu glasa i tela. Na taj način pokušavam da uspostavim fluid s publikom i vezu koja mi daje moć.
Šta vas čini zadovoljnom?
Pre svega ljubav i zdravlje. Klonim se negativne energije i takvih ljudi. Volim dobronamerne i duhovite ljude. I, srećom, imam ih u porodici i među prijateljima. A u poslu imam i mogućnost da biram uloge.
Šta je smisao vašeg života?
Imam predivan brak s Miodragom Mišom Jovanovićem, baritonom Opere. Zajedno smo 17 godina, od toga 10 u braku. Nažalost, nemamo decu. Različiti smo po bioritmu, ali slični po temperamentu. Divno se slažemo. Jedno drugom dajemo potpunu slobodu bez ljubomore. Svako radi ono što voli i što mu prija. Nema međusobnih sputavanja. Imamo slobodu druženja s prijateljima, a to sigurno ne može da se ostvari bez prave ljubavi. Sve ovo je smisao mog života. To je jedino što ostaje. Mladost, lepota i glas prođu...
Šta sve radite, a za čim žalite?
Volim hortikulturu. Gajim cveće, a volim i sređivanje enterijera. Pevam i u inostranstvu. Mogla sam da živim u Milanu, Beču. To nikad nisam istinski želela. I ne kajem se. Žao mi je samo što vreme prolazi brzo. Kratak mi je dan. Neki meni dragi ljudi su odavno otišli iz mog života, a to kao da je juče bilo.
-----------------------------------------------------------
Članica „Arte grupe”
Da li zapevate u kafani?
Retko to činim. Miša i ja smo članovi „Arte grupe”, čiju okosnicu čine pesnici i slikari, a od muzičara jedino smo nas dvoje tu. I samo u tom okruženju, van operske scene, ponekad zapevam. U okviru ove grupe održavaju se likovne kolonije, pesničke večeri i muzičko-pesnički performansi. Delujemo po celoj Srbiji, pa i regionu.
Slavko Trošelj
objavljeno: 08.04.2012
