Izvor: Story, 21.Feb.2016, 15:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako savladati strah od javnog nastupa?
Iako mnogi misle da je lako izaći pred masu ljudi i govoriti, pevati ili učestvovati u nekoj emisiji, za pojedince to je veoma teško, ali naša stručna saradnica otkriva na koji način ipak možemo da pobedimo tremu
Foto: Shutterstock, Profimedia
Piše: Bojana Banković
psiholog, Centar za psihološku edukaciju Višić-Banković
Strah od javnog nastupa po svom intenzitetu svrstava se u isti rang sa strahom od smrti. Najčešće se stiče >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << socijalizacijom jer deca, čak i ona stidljiva, obično nemaju tu vrstu bojazni, dok u nekoj situaciji ne osete intenzivan stid i tada počnu da izbegavaju da ponovo dođu u istu situaciju. Pokušajte da se setite kada ste prvi put postali svesni svog straha. Obratite pažnju na to koliko je ta slika i dalje živa u sećanju. Strah od javnog nastupa predstavlja strah da ćemo se osramotiti pred publikom tako što ćemo otkriti neku svoju slabost i na taj način ugroziti sliku koju imamo o sebi. U njegovoj osnovi najčešće stoji ideja da će naša vrednost u očima drugih biti manja ako otkrijemo sopstvene nedostatke. Javni nastup je svako izlaganje pred dve ili više osoba, ali u širem smislu zapravo je svaka situacija u kojoj postoji mogućnost da osoba otkrije svoje slabosti i osramoti se. Za veliki broj ljudi i odlazak u prodavnicu, na slavu, rođendan ili proslavu, poziv telefonom, pravi je mali javni nastup.
ZAŠTO SE PLAŠIMO?
Ljudi nisu uznemireni samim stvarima i situacijama, već načinom kako na njih gledaju. Kada govorimo o emocijama, ono što bi trebalo da znamo jeste da to nisu spontani procesi, da ne nastaju tek tako, da nisu prouzrokovane događajima. Emocije i ljudsko ponašanje izazvani su načinom na koji mislimo o događajima i stvarima koje nas okružuju, kao i značenjima koja im pridajemo, našom interpretacijom. Osećamo se i ponašamo u skladu s načinom na koji razmišljamo i donosimo zaključke o određenim stvarima. Strah nije prouzrokovan najavom prezentacije, javnim nastupom, odlaskom do prodavnice, susretom s novim ljudima, već pogrešnim načinom razmišljanja. Prema principima REBT teorije, govorimo o iracionalnim ili racionalnim načinima razmišljanja, koji nas uvode u disfunkcionalne (nekorisne, štetne) ili funkcionalne (korisne, pomažuće) emocije povodom bitnih događaja u životu. Kod svakog pojedinca stalno se smenjuju različiti događaji, koji mogu biti spoljašnji i unutrašnji, i oni nas podstiču na analizu. Razmišljanje o nekom događaju koji nam je važan i ima za nas određeno značenje dovodi do različitih osećanja i ponašanja. Zdrave emocije i funkcionalno ponašanje proizilaze iz racionalnog načina razmišljanja, dok nezdrave emocije i disfunkcionalno ponašanje slede iz iracionalnog načina razmišljanja.
Mnogo puta pitali smo se kako različiti ljudi povodom iste stvari mogu da se osećaju i ponašaju na potpuno drugačiji način, i da tim pitanjem budemo obuzeti danima, pomišljajući kako su ti ljudi srećnici jer, recimo, imaju dara za nešto. Međutim, na kraju obično saznamo da se to ne dešava samo od sebe, već da u svemu postoji neki proces i ciklus kako stvari započinju, nastaju, razvijaju se i naravno završavaju. Najbolje je na primeru objasniti kako se javlja strah od javnog nastupa, koje misli obuzimaju osobe sa ovim problemom, gde greše i kako smanjuju sebi mogućnost da napreduju, uspeju i ostvare svoje ciljeve.
Da li biste radije bili srećni ili u pravu?
Kada se pojedincu postavi neki zadatak koji podrazumeva nastup pred grupom ljudi ili držanje prezentacije, sa čime se većina ljudi bar jednom sretne u životu, nekima je prva misao ili zaključak: Osramotiću se, postoji mogućnost da ostavim loš utisak. Kada neko počne da procenjuje taj zaključak (na iracionalan, nezdrav način), sledeće misli koje mu prolaze kroz glavu jesu da to ne sme da mu se desi i da bi bilo strašno kada bi loše mislili o njemu i njegovoj kompetenciji. Posle takvog načina razmišljanja, pojedinca obuzimaju sledeće emocije i ponašanja: panika, nesanica, slaba koncentracija, uzimanje lekova za smirenje, izbegavanje, traženje načina da se zadatak odloži ili da se prezentacija ne održi. Vidimo da je tada osoba u velikom problemu iz kog ne zna kako da izađe i da joj samo navire mnoštvo sličnih misli. Na taj način, ta osoba samo pojačava svoje nezdrave emocije i ponašanja. Problem se usložnjava, a rešenja nema ni na vidiku.
S druge strane, postoje i ljudi koji se u pomenutim situacijama ponašaju drugačije, razmišljajući na zdraviji i za njih pomažući način. Osoba zaključuje o događaju: Osramotiću se, postoji mogućnost da ću ostaviti loš utisak, ali procenjuje zaključak na racionalan, funkcionalan način, a misli koje joj prolaze kroz glavu su: Zaista bih voleo da ostavim dobar utisak i da svi budu oduševljeni mojom prezentacijom, ali to i ne mora da se desi, mada ću ja dati sve od sebe. Biće to veliko iskustvo za mene koje će mi pomoći da budem bolji sledeći put. Posle takvog načina razmišljanja, osobu nikako ne može da obuzme strah i da bude paralizovana, već ima zdrave emocije, po nju pomažuće, osećajući pozitivnu tremu uz koju radi stvari kako bi se na što bolji način pripremila za dati zadatak, aktivnost poput držanja prezentacije ili govora. Kao što se može videti, strah od javnog nastupa sastoji se iz nekoliko komponenti i one se ogledaju u pitanjima: kako se osećam, šta osećam u telu, o čemu razmišljam kada se ovako osećam i šta radim? Imamo emocionalnu reakciju, fizičke simptome i ponašanje. Uoči i za vreme javnog nastupa imamo različita osećanja. Nekada se ona javljaju paralelno, nekada se smenjuju, neka su manje, a neka više izražena. Ono što je dominantno jeste strah. On ima različite oblike i može da se javi kao strepnja, panika ili pozitivna trema.
Ko upravlja našim životom?
NEZDRAVA OSEĆANJA
Strepnja i panika nose sa sobom psihičku patnju i podstiču ponašanja koja nas odvraćaju od naših ciljeva. U panici smo potpuno blokirani, fizički simptomi su intenzivni i preplavljujući, dok su kod strepnje nešto manji – osoba ili beži iz situacije ili je odlaže. S druge strane, pozitivna trema spada u zdrava osećanja, neprijatna jeste, ali nema patnje i blokade. Ona motiviše, osoba je budna i radi na ostvarenju svojih ciljeva. Kako da se na što bolji način pripremimo za javni nastup i oslobodimo straha? Ono što sigurno pomaže jeste tehnika vizuelizacije, koju mi, u okviru REBT terapije, u radu s našim klijentima često koristimo. Ta tehnika podrazumeva zamišljanje konkretnog nastupa do najsitnijih detalja, počevši od trenutka kada smo izašli iz kuće tog dana do slavodobitnog povratka posle uspešnog nastupa. U tom zamišljanju treba posebno obratiti pažnju na sam nastup, sve detalje našeg izlaganja, izgled prostorije, ostalih učesnika, slušalaca, naših odličnih intervencija i sjajnog snalaženja u neprijatnim situacijama. Vozači auto-trka često koriste istu tehniku jer fizički ne mogu veći broj puta da treniraju na nekoj stazi. Uvežbavanje nastavljaju i samopouzdanje stiču vizuelizacijom. Na taj način mozak stiče utisak da je već bio u toj situaciji, um je smireniji, trema manja a samopouzdanje veće, jer imamo utisak da smo nastupali veći broj puta. Naše emocionalno stanje u velikoj meri zavisi od načina na koji sagledamo svoj život i stvari koje nam se dešavaju. Stav koji zauzimamo prema sebi, drugim ljudima i životnim okolnostima utiče na to kako ćemo se osećati. Šekspir je pre mnogo vekova ovu misao izneo u Hamletu: Ne postoji ništa ni dobro ni zlo, već ga naše mišljenje takvim čini.
BRUS VILIS
Pobeđen strah od neuspeha
Američki glumac Brus Vilis proslavio se krajem osamdesetih godina i od tada uspešno održava karijeru vodećeg holivudskog glumca. Slavni umetnik na početku rada u filmskoj industriji imao je problem s mucanjem koje ga je mučilo i tokom mladosti. Kako je objasnio, prekidi u govoru javljali su se zbog straha od neuspeha, ali upornim radom prebrodio je ovaj problem i danas ga se jedva i seća.
