Izvor: Story, 27.Sep.2015, 10:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jovana Nikolić: Zašto sam se tajno udala?
Dok opisuje kako se osećala kada je u sedmom mesecu trudnoće morala da se razdvoji od svog izabranika, biznismena Marka Miškovića, pop pevačica Jovana Nikolić prvi put govori i o njihovom sklapanju braka na kojem im je najdraži gost bila naslednica Antonina
Foto: Andreja Damnjanović
Pesmom Moli, moli, pevačica Jovana Nikolić (32) pre više od pet godina osvojila je publiku širom regiona i baš u trenutku kada su joj mnogi predviđali nove poslovne >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << trijumfe, ona je odlučila da napravi diskografsku pauzu. U tom periodu, lepa ćerka čuvenog reditelja Božidara Nikolića i njen izabranik, biznismen Marko Mišković (33), naslednik jednog od najbogatijih Srba Miroslava Miškovića, postali su roditelji ćerke Antonine (2,5). Ali, u trenutku dok je Jovana na svet donosila njihovo prvo dete, Marko je bio u pritvoru zbog optužbi o utaji poreza, pa je Jovana poslednje tromesečje trudnoće i prve dane roditeljstva provela razdvojena od oca svog deteta.
Danas, prvi put nakon turbulentnog perioda u svom privatnom životu, talentovana pevačica govori o onim najtežim trenucima koje je prevazišla, ali i o ličnim preispitivanjima. Takođe, otkriva kako je nakon svih iskušenja na red došao i odlazak pred matičara sa izabranikom njenog srca, ali i da je najdraži gost na toj maloj intimnoj ceremoniji bila njihova ćerkica Antonina. Sada uživa u promociji singla s novog albuma Najbolja, što je i povod da se obrati javnosti.
Story: Da li je profesionalna pauza od pet godina bila deo neke poslovne taktike ili slučajnost?
- Kada bi svi planirali da ih nema po pet godina, ne bismo imali šta da slušamo na muzičkoj sceni. Nije baš da sam pauzirala sve vreme, dve godine provela sam u Londonu radeći na svom muzičkom projektu, ali zbog trudnoće i to sam prekinula 2012. godine i tada otišla u potpunu izolaciju.
Story: Je li pesma Najbolja, zapravo najbolja uvertira za novi album?
- Jeste. Za sada imam šest numera, a sledeća će opet biti singl koji planiram da predstavim publici krajem oktobra, a album će ugledati svetlost dana naredne godine.
Story: Koliko na vašu inspiraciju u poslu utiče privatni mir koji imate u svoja četiri zida?
- Mir je svakom važan, a čini mi se pogotovo meni. Kada sam tužna, ne mogu ništa, a kamoli da pišem, pevam, plešem... Stvaram pesme od svoje devete godine i to mogu samo kada mi je sve potaman i ako sam srećna.
Story: Da li ste podstaknuti da više radite onda kada ste srećni ili obuzeti tugom?
- Nisam jedna od onih osoba koje najveću inspiraciju pronalaze u bolu i patnji.
Story: Iako je vaše odrastanje kraj oca, čuvenog reditelja i majke prevodioca s engleskog delovalo bajkovito, život vas nije uvek milovao. Smatrate li da niko od nas ne može proći a da ne oseti istinsku patnju i bol?
- Roditelji su mi pružili sve i bili su uz mene na svakom mom koraku. Upravo od njih naučila sam šta su prava požrtvovanost i odanost, ali znate kako kažu, život nije bajka. Svako od nas ima barem jedan lom kada niko i ništa ne može da pomogne. Dobro je ako je samo jedan.
Story: Ćerku ste rodili dok vam je partner bio u pritvoru. Kako biste sada s ove distance opisali svoja osećanja u tim trenucima?
- I dalje ne znam kako najbolje da objasnim taj period svog života, kao i emocije koje su se preplitale i smenjivale iz minuta u minut. To je dan koji svakoj ženi treba da označi početak jednog i kraj nekog drugog života i kada bi trebalo da smo najsrećnije, a ja nisam znala da li da se smejem ili da plačem. Rodila sam predivnu ćerku, krunu naših emocija, a kraj sebe nisam imala onog s kojim treba da podelim takav osećaj. Taj trenutak još ne mogu da savladam i prepričam.
Story: Jeste li bili kraj Marka u trenutku hapšenja?
- Naravno.
Story: Šta ste tada rekli jedno drugom?
- Verujte mi, možda mi je ovo najteže i najgore od svih pitanja. Naš razgovor ostavila bih za sebe, jer mi je previše tužno da ga delim sa drugima. Mi smo uvek tu jedno za drugo i kroz sve smo prošli zajedno, a najbitnije je da je to sada iza nas.
Story: Na koji ste način tešili sebe te prve večeri nakon što se to desilo?
- Bila sam u sedmom mesecu trudnoće kada se sve to izdešavalo i sama u kući. Pozvala me je Markova mama i odvezla kod sebe. Živele smo zajedno i mnogo mi je pomogla. Pokušala je da zameni Markovo prisustvo i učinila sve da mi trudnoća koliko-toliko lepše prođe.
Story: Ko vam se još našao u nevolji pored Markove mame Ljiljane?
- Moja sestra, roditelji i najbliži prijatelji.
Story: Kako su na to reagovali ljudi iz vašeg okruženja? Jeste li se plašili podsmeha okoline?
- Mnogo je bilo pompe po novinama koja je ukazivala na moguća dešavanja i svi su već o tome govorili. Moji prijatelji i porodica toliko su se zabrinuli kako ću trudna sve to podneti pa su bukvalno bili uz mene svakoga minuta. Imam nekoliko prijatelja, ali onih pravih, za ceo život. Oni su napravili specijalnu liniju za pozive koja je radila neprestano, kako nikada ne bih imala utisak da sam sama. Ostala okolina i njihova razmišljanja ne da me nisu zanimala, već nikoga nisam ni primećivala. Bilo mi je bitno samo da sve prođe i da Marko dođe kući.
Story: Jeste li razmišljali o tome kako ćete jednog dana sve to objasniti svom detetu?
- Ne. O tome ćemo misliti ako jednog dana postavi to pitanje. Do tada ni ja ne želim svega da se sećam.
Story: Šta vam je bio najveći motiv da prevaziđete te teške trenutke?
- Postoji li veći motiv od donošenja naše bebe na svet? S njom u sebi imala sam toliku snagu i volju da mi se čini kako sam mogla i gore stvari da prevaziđem.
Story: Koliko vam je poslednjih meseci trudnoće nedostajala Markova blizina?
- Previše. Svi su bili uz mene, ali nekako taj dodir i njegove reči: Biće sve u redu, niko ne može da zameni. Sada razumem kako je svim ženama koje iz raznoraznih razloga ostaju trudne i same. Žalim nas sve, jer za to nijedna nije pripremljena tokom života. Jedan Markov prijatelj predložio mi je najbolje rešenje – da mu pišem pisma. To sam svaki dan radila i imala sam utisak kao da je tu. Iako deluje lagano, verovali ili ne, preteško je svakog dana posvetiti se tome, naročito u takvoj situaciji.
Story: Da li ste zbog te specifične situacije nakon porođaja dali Marku prednost da bira ime za vašu naslednicu ili bi to inače bio njegov zadatak?
- Pre više od desetak godina, dok smo još bili prijatelji, u priči o deci i imenima pomenuli smo koje je moje, a koje njegovo omiljeno ime. Moje je bilo Tara, kako sam nekoliko godina kasnije nazvala ćerku moje sestre Maše, a njegovo Antonina. Čim smo saznali da je devojčica, znali smo kako će se zvati. Nije bilo dvoumljenja ili drugog predloga.
Story: Pisalo se o tome kako ste planirali da se porodite u Londonu, ali zbog svih porodičnih okolnosti odlučili ste da bebu donesete na svet u Kliničkom centru Srbije. Zašto je baš Velika Britanija bila u opticaju?
- Poslednjih nekoliko godina više vremena provodila sam u Londonu nego u Srbiji, pa su zato o tome pisali i više nego što je trebalo. Nisam se dogovarala sa Markom da se porodim bilo gde osim u Srbiji, u suprotnom to bih i uradila.
Story: Otišli se pred matičara nakon sedam godina veze. S obzirom na to da kažu kako je sedma godina krizna, vi ste dokazali suprotno. Zašto je baš ovaj 27. januar bio idealan za venčanje?
- Mi smo nakon sedam godina krunisali vezu koju smo započeli u januaru, pa je red da u njemu napravimo neki novi početak i okrenemo drugi list. Eto, za razliku od mnogih mi smo na najlepši način demantovali to nepisano pravilo kako je sedma godina krizna. Nama je ona najlepša.
Story: Kako je izgledalo vaše sklapanje braka?
- Vrlo skromno i intimno. Samo naši najbliži, mi i Antonina.
Story: Da li je to bila vaša želja i jeste li ispoštovali bilo šta od tradicionalnih običaja?
- Iako sam kao mlađa maštala o velikom venčanju, s godinama sam shvatila da je to izgovaranje sudbonosnog da u krugu nama najvažnijih ljudi zapravo jedino važno. Jednoga dana, kada budemo pravili crkveno venčanje, želela bih da priredimo zabavu, a za sada je najbitnije da smo nas troje srećni.
Story: Jeste li imali klasičnu venčanicu?
- Nosila sam veoma jednostavnu haljinu jer mi to nije ni bio prioritet. Nisam se time mnogo opterećivala, kao ni Marko.
Story: Kako se vaša ćerka ponašala tog dana i da li je upravo ona, zbog svog prisustva, bila razlog pomeranja tog svečanog čina?
- Kao da je znala, srećna i vesela stajala je između nas. Okolnosti koje su zadesile našu vezu, krive su za pomeranje tog čina koji je trebalo da se upriliči još pre njenog rođenja, ali ovako je možda sve ispalo slađe. Zbog njenog prisustva ceo taj događaj dobio je još više na značenju.
Story: Šta vam znači sklapanje braka?
- Da li je zbog samog tog čina ili ne, ne mogu da tvrdim, ali naša veza nikada nije bila snažnija.
Story: Sa Markom ste, pre nego što ste ušli u vezu, bili prijatelj. Verujete li posle toga u muško-ženska prijateljstva?
- Verujem, jer je upravo dečko koji je upoznao Marka i mene moj pravi prijatelj već dugih dvadeset pet godina i ništa više osim toga. U našem slučaju, sve se desilo neplanski i možda baš zato toliko i trajemo.
Story: Kako vidite svoju porodicu za sedam godina?
- U proširenom sastavu, srećnu i spokojnu.
Story: Verujete li u to da se deca ne planiraju?
- Mi smo prvo dete planirali i volela bih da tako bude svakog narednog puta.
Story: Kako vaspitavate Antoninu i ko je stroži, a ko popustljiviji roditelj od vas dvoje?
- S ove tačke gledišta, čini mi se kako sam oduvek bila spremna na ovu ulogu, a sebi samoj nisam tako delovala. Marko i ja vrlo smo posvećeni roditelji, ali na prvom mestu učimo je da bude dobar čovek, da ono što ima deli sa drugima i lepo se ponaša. Strogoća dolazi s moje strane, dok je ona ipak tatina devojčica.
Story: Šta je ono čime vas najviše iznenađuje?
- Svojom dovitljivošću i zrelošću za svoje godine koja me ponekad i brine. Ona je vesela i dobra devojčica kojoj osmeh ne silazi s lica, što mene kao majku čini beskrajno srećnom.
Story: U kakvom ste odnosu sa svekrom, kako vas je on prihvatio? Kakav je kao deka prema vašoj ćerkici?
- Imamo normalan i prijatan odnos, pun uzajamnog razumevanja i uvažavanja. Bake i deke tu su da razmaze unuke i priznajem da je prelepo gledati koliko ljubavi i nežnosti pokazuju dok se igraju sa našom ćerkom.
Story: Kako ste svih ovih godina podnosili pritisak javnosti zbog nagađanja oko vašeg ljubavnog života, odnosima sa Markovom porodicom, ali i sestrom Mašom?
- Nikada nisam koketirala sa medijima i svojim privatnim životom, tako da se nagađanjima nisam ni bavila.
Story: Obe ste udate u familijama Mišković i Karić koje su moćne i medijski interesantne. Da li vas to opterećuje?
- Svoje partnere nismo birale po prezimenu koje nose i samim tim ta medijska moć koju drugi ljudi ističu, za nas nije imala značaja.
Story: Iako ste odrastali u materijalnom blagostanju, jednom ste rekli da se sreća ne kupuje. Na kojem ste to primeru u životu najbolje shvatili?
- Tako sam naučena još u detinjstvu, lepo je biti u prilici da sebi omogućiš određene materijalne stvari, ali ako nemaš suštinsku sreću, sve je to jedno veliko ništa.
Story: Jesu li vam se roditelji ikada mešali u izbor partnera? Kako su reagovali kada ste im predstavili Marka kao dečka?
- Moji roditelji trudili su se da me odmalena nauče koji su pravi kvaliteti jednog čoveka i šta su istinske životne vrednosti, sve dalje bila je stvar mog izbora. Marka su poznavali odranije jer smo se družili pa nisam morala posebno da ga predstavljam. Čini me zadovoljnom to što imaju divan odnos, baš kao i ja s njegovim roditeljima.
Story: Sada kada deluje da vašom kućom caruje harmonija, kako planirate da razvijate karijeru?
- Pošto me dugo nije bilo, volela bih da na svaka dva meseca objavljujem novu numeru. Ostajem i dalje verna svojim saradnicima i neću ih menjati ni na ovom novom albumu. Drago mi je što su oni koji su me slušali kada sam objavila prvi album, pozitivno odreagovali na moju novu pesmu i nadam se da će tako ostati ubuduće.
Story: Ko vam je najveći kritičar u poslu i čije savete slušate?
- Rado saslušam savete i kritike, ali na kraju uvek bude po mom. Na moju odluku, kakva god bila, retko ko može da utiče. Glavni kritičari su mi članovi porodice, mama koja je uvek detaljna i sestra koja neretko ima oštre, ali uvek dobronamerne kritike.
Razgovarao: Danilo Mašojević
