Izvor: Mondo, 03.Feb.2018, 22:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde su bebe napolju i na debelom "minusu"
Neke od ovih tradicija su nam (geografski) daleko, neke su sasvim blizu. Ali, velika je verovatnoća da će vas mnoge od njih iznenaditi.
Foto: Guliver/Getty images, Thinkstock
Svim roditeljima na ovom svetu najvažnije je da njihova deca rastu zdravo i srećno. Ali, metode kojima se to "obezbeđuje" razlikuju se od zemlje do zemlje.
U Polineziji je sasvim uobičajeno da starija deca iz bliže i dalje porodice vode računa o mlađoj. Princip donekle >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << poštuje Montersori pristup, starija deca uče se odgovornosti brinući se mališanima, a malci postaju samostalni prilično rano.
U Italiji ne postoji izraz za "vreme za spavanje", pošto nije uobičajeno da se deca u krevet "poteraju" u neko određeno vreme.
Finci ne veruju u "jedna veličina odgovara svima" pristup. Ne samo da deca kreću u školu sa punih sedam godina, već se u prvim godinama školovanja ne susreću ni sa kakvim vidom standardizovanih testova i domaćih zadataka.
U Indiji klince niko ne tera u dečju sobu. Spavanje sa roditeljima u ovoj zemlji smatra se osnovom zdravog razvoja deteta. Mali Indijci sopstvenu sobu dobiće tek sa punih pet godina, a neretko i kasnije.
U Japanu (koji je jedna od najbezbednijih država za život) nije redak prizor da u autobusu ili metrou sretnete petogodišnjake koji su se nekuda uputili sami. Pošto nema razloga da strahuju za bezbednost svoje dece, roditelji ih vrlo rano puštaju da se osamostale i budu nezavisni.
U Francuskoj je razvijena kultura ishrane i to se vidi i kroz metode odgajanja dece. Klinci uvek jedu za stolom, sa odraslima, a zanovetanje oko izbora hrane se ne toleriše.
Deca se u Vijetnamu na nošu navikavaju već sa četiri nedelje, i uglavnom do uzrasta od devet meseci više nijedna beba ne koristi pelene. Kako? Pa, komplikovanom metodom koja između ostalog koristi zvižduke i koja podrazumeva da roditelji umeju da predvide kad će se bebi piškiti ili kakiti. U svakom slučaju, mehanizam je nalik na Pavlovljevu metodu uslovljavanja, a pelene se skidaju prilično rano.
U Koreji se značajnim kvalitetom smatra sposobnost da se istrpi glad. U to ime, deca moraju strpljivo da čekaju da se čitava porodica okupi za stolom, a koncept užine za decu Korejcima je potpuno stran.
U Norveškoj veruju u čist vazduh. Uobičajena praksa u Norveškoj je da se bebe već sa 14 dana puštaju da dremnu napolju, čak i kad je temperatura ispod nule, piše PopSugar.
