Izvor: B92, 17.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se na današnji dan, 17. oktobar
1760. Rođen francuski filozof Klod Anri Sen Simon, socijalista-utopista, učesnik rata za nezavisnost SAD, koji se u vreme Francuske revolucije odrekao plemićke titule. Smatrao da tradicionalnu državu treba zameniti industrijskim društvom i da aristokrate, vojnici i birokrate treba da iščeznu i ustupe mesto industrijalcima, radnicima i seljacima.
1797. U italijanskom selu Kampoformio Austrija i Francuska sklopile mir kojim je ukinuta Mletačka republika. Francuska uzela >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mletačke posede u Albaniji i ostrva u Jonskom moru, a Austrija Veneciju, Istru, Kvarner, Dalmaciju i Boku Kotorsku.
1803. Rođen mađarski političar Ferenc Deak, glavni arhitekta Dvojne monarhije 1867, odnosno sporazuma Beča i Budimpešte kojim je stvorena Austro-Ugarska.
1849. Umro poljski kompozitor i pijanista Frederik Francišek Šopen.
1855. Englez Henri Besemer patentirao postupak za preradu sirovog gvožđa u čelik, nazvan po njemu "Besemerov čelik".
1876. U Menlo Parku kod Njujorka pronalazač Tomas Alva Edison osnovao radionicu u kojoj je okupio više vrhunskih stručnjaka, uključujući Nikolu Teslu.
1907. Kodifikacijom pravila međunarodnog običajnog prava, naročito ratnog, koja i sada umnogome važe, završena druga Bečka mirovna konferencija. U radu skupa učestvovale 44 države, uključujući Srbiju i Crnu Goru.
1912. Srbija i Bugarska, 9 dana posle Crne Gore, objavile rat Turskoj, a 18. oktobra na strani balkanskih saveznika u Prvi balkanski rat ušla i Grčka. Za nepun mesec dana oslobođen gotovo ceo Balkan od Turaka, a na mirovnoj konferenciji u Londonu Turska se odrekla teritorija u Evropi, izuzev oko grada Jedrena, zbog čega je rat nastavljen do pada Jedrena u martu 1913, a mir balkanskih saveznika i Turske potpisan u Londonu 13. maja 1913.
1912. Rođen italijanski sveštenik Albino Lučani, poglavar rimokatoličke crkve samo 33 dana, pod imenom Jovan Pavle I. Od 1969. bio nadbiskup Venecije, a za papu izabran 26. avgusta 1978. Pod nerazjašnjenim okolnostima umro krajem septembra, zvanično od srčanog udara, ali ostala senka sumnje da je otrovan zbog reformističkih stavova oprečnih vrhovima vatikanske kurije.
1915. Rođen američki pisac Artur Miler, jedan od najboljih dramskih pisaca 20. veka.
1918. Rođena američka filmska glumica Margarita Karmen Kansino, poznata kao Rita Hejvort, holivudski seks-simbol četrdesetih godina 20. veka.
1919. Rođen kineski političar Đao Cijang, kao premijer bio arhitekta ekonomskih reformi osamdesetih godina 20. veka. 1987. nasledio Hu Jaobanga na čelu vladajuće Komunističke partije Kine, oboren sa vlasti 1989. i označen kao jedan od krivaca za studentske demonstracije ugušene u krvi.
1920. Umro američki novinar i revolucionar Džon Rid, čija su djela "Deset dana koji su potresli svet" i "Crvena Rusija" najbolja hronika Oktobarske revolucije.
1945. Na talasu masovnih protesta obespravljenih "bezkošuljaša" u Argentini vlast prigrabio pukovnik Huan Domingo Peron. Pod snažnim pritiskom osiromašenih Argentinaca pušten iz zatvora samo nekoliko dana pošto je izgubio položaj u vojnoj vladi i istog dana se trijumfalno obratio pristalicama na mitingu u Buenos Ajresu na kom se okupilo 300.000 ljudi.
1961. U Parizu u sukobu francuske policije sa alžirskim demonstrantima, koji su protestovali protiv kolonijalne vladavine Francuske, prema zvaničnoj verziji poginulo troje ljudi, ali grupe za ljudska prava su tvrdile da je broj žrtava veći od 240.
1972. Umro srpski princ Đorđe Karađorđević, stariji sin kralja Petra I, koji se odrekao prava na presto i posvetio vojničkoj karijeri. Do 16. godine u Petrogradu služio u paževskom korpusu s mlađim bratom Aleksandrom i vratio se u Srbiju kada je Petar I 1903. postao kralj. Učestvovao u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu, a u jurišu na Mačkovom kamenu 1914. teško ranjen. Posle oslobođenja zemlje bio je žrtva dvorskih spletki, proglašen maloumnim i do početka Drugog svetskog rata bio na prinudnom lečenju. Odbio da se 1941. pridruži Vladi i kralju u izbjeglištvu, a potom i nemačku ponudu da se nastani u Belom dvoru.
1989. U zemljotresu južno od američkog grada San Francisko poginulo 67 i povređeno više od 600 ljudi.
1994. Jordan i Izrael saopštili nameru da postignu istorijski mirovni sporazum i tako posle 46 godina okončaju međusobno ratno stanje.
1994. Mirovni posrednici UN saopštili da su se Vlada Angole i pobunjenički pokret UNITA u principu saglasili da okončaju bezmalo 20-godišnji građanski rat u toj afričkoj zemlji.
1996. Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio šefa moćnog Saveta bezbednosti Rusije Aleksandra Lebeda, koji je 4 meseca ranije stupio na tu dužnost, samo dan pošto je ministar unutrašnjih poslova Anatolij Kulikov optužio bivšeg generala da pokušava da prigrabi svu vlast.
1997. Na Kubi sahranjen Ernesto Če Gevara, 3 decenije pošto je ubijen u Boliviji. Posmrtni ostaci legendarnog gerilskog vođe položeni u mauzolej u gradu Santa Klara.
1998. Bivši čileanski diktator Augusto Pinoče uhapšen u Londonu, gde se oporavljao od operacije, posle zahteva Španije za njegovo izručenje radi suđenja za ubistva stotina španskih državljana tokom njegove diktatorske vladavine Čileom.
2001. Grupa astonoma iz SAD, Velike Britanije, Australije i Belgije saopštila da je pronašla 8 novih planeta koje se okreću oko drugih zvezda u kosmičkom prostranstvu.
