Izvor: Glas javnosti, 09.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danju pravi korita, noću piše romane
Vanjka Ponjavić (61), nekada najpoznatiji milanovački novinar, koji živi u prigradskom naselju Brusnica, razočaran tadašnjim stanjem u novinarstvu, pre petnaestak godina doneo je odluku da stavi tačku na bogatu i priznatu novinarsku karijeru. I da radi ono što mu je uvek bilo za dušu - da danju pravi betonska korita za pojenje stoke, a noću da piše romane. Kako je onda odlučio, tako je i danas. Od prodaje korita za pojenje stoke i od pisanja romana on i njegova porodica žive skromno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ali, kaže, radeći ove poslove, stekao je mir koji se ničim ne može platiti.
- Školovao sam se za poziv prosvetnog radnika, ali sam ceo radni vek proveo u novinarstvu i taj sam posao radio sa mnogo ljubavi i uverenja da novinari zaista mogu da utiču da se svet menja nabolje. Nažalost, novinarska profesija je takva da je novinar uvek na nekom brdu, gde ga šibaju svi vetrovi i gde je uvek sam. Sa ovim sam se nekako borio i izborio, ali kada su došla neka druga vremena, kada su novinari postali puki opisivači događaja, kada je vest da se ispililo pile sa tri noge i kada je rođena profesija „tajkun“, te se mnoga pera u Srbiji njima stavila na raspolaganje, shvatio sam da mi u novinarstvu više nije mesto i novinarski notes sam odložio za sva vremena. Ovo pričam o vremenima kada sam odlučio da prekinem da radim novinarski posao, ali danas je situacija, po meni, bar nekoliko puta gora - objašnjava Vanjka Ponjavić razloge zbog kojih je napustio novinarstvo.
U Gornjem Milanovcu, ali valjda i u čitavom Moravičkom okrugu, Vanjka je jedini čovek koji pravi korita za pojenje stoke. Ne izgleda baš lepo da se bivši novinar i današnji romanopisac bavi ovim poslom, ali je tako. Do sada je, kaže, napravio više od 3.000 korita.
- Čuvene kamenoresce iz Grabovice koji su vekovima pravili kamena korita za pojenje stoke već odavno niko nije nasledio, pa su domaćini sa sela imali problem oko toga kako i od čega da naprave korita. Pravili su ih od drveta, ali ona nisu bila dugog veka. Tako je bilo i sa mojom majkom Čedinom, sve dok nisam rešio da joj od betona napravim korito, pa onda korito i za komšiju, pa je neko ponudio da mu za pare napravim korito i tako je to počelo. Radionica mi je pod otvorenim nebom, alat sam napravio sam, kalupe takođe, malo armature, šljunak, cement i to je sva nauka. Godišnje napravim oko 200-300 korita i sve prodam. Eto, dobro njima, a meni još bolje, jer je to mesto gde ponešto zaradim, ali i mesto gde oblikujem priče, likove, događaje, zaplete... Za moje priče i moje romane tu svega ima, i sve to pribeležim u sveščicu koja se nalazi pored kalupa za korita.
PISAO PO SAVESTI
Vanjka tvrdi da je uvek pisao po savesti i načelima profesije . Kao sin predratnog komuniste Davida, ali i sinovac poznatog četnika Ivana Ponjavića, često je imao mnogo problema oko nečije procene da li politički „vuče“ na očevu ili stričevu stranu, iako to nije bila istina.
Ovaj prilog je dosadniji i od "pileta sa tri noge"!
Malo ste reklamirali bivseg kolegu i nek mu je sa srecom!
Gde su pravi prilozi iz zivota pravih i cudesnih ljudi koji zive po nasim zanemarenim i zabacenim krajevima?
Pa, kada si toliki stručnjak za te "čudesne ljude po našim zanemarenim i zabačenim krajevima" što nekog od tih i ljudi i krajeva ne navedeš?
