Izvor: Politika, 12.Jan.2013, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buvljak za sve potrebe srpskih potrošača
Domaći kupci spustili standarde – kupuju knjige kojima nedostaju strane, jakne bez dugmadi i „otpatke” od izvoza
U plitak džep ne staje puno, a i ono što stane u sve većem broju slučajeva kupovine u Srbije je polovno, reciklirano i felerično.
U zemlji u kojoj zbog slabe kupovne moći stanovnika odlazak na druga tržišta najavljuju čak i vlasnici radnji sa nekvalitetnom kineskom robom, ne iznenađuje podatak da sve veći broj građana pazari već nošenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili garderobu sa greškom. Čak i u manjim sredinama otvoreno je po nekoliko prodavnica sa „sekondhend” odećom, cvetaju carinske radnje, odnosno prodavnice sa robom zaplenjenom na carini, a poznate modne kuće odvajaju rafove i popust za kapute sa nespretno zašivenim rukavima.
Pretvaranje srpskog tržišta u buvljak znak je loše ekonomske situacije, ali i sve obazrivijeg, pa rekli bi neki i – pametnijeg šopinga. Ništa se ne baca i sve dolazi u obzir ako je iole upotrebljivo. Kupujemo i ono što nije dovoljno dobro za druge: pojavile su se radnje sa natpisom „preostalo od izvoza”, koje po rečima prodavaca, nude garderobu šivenu za italijansko i američko tržište. Ova roba nikada nije stigla do tamošnjih mušterija zbog očiglednih, ali nama prihvatljivih grešaka, na primer, nepodudaranja broja na etiketi sa stvarnom veličinom.
Greške su u modi
A pod geslom „Greške su u modi”, izdavačka kuća „Klio” pokrenula je akciju prodaje knjiga sa oštećenjem, pri čemu su neki naslovi ponuđeni za samo 50 dinara.
– Oštećena izdanja smo prvo čuvali na polici u našim prostorijama, ali ljudi su nas stalno zapitkivali kakve su to knjige i da li mogu da ih kupe – kaže Nataša Đelošević iz „Klija”.
Sada redovno prodaju ovakva izdanja, jer se često iz knjižare i sa sajmova vraćaju „musave” i zaprljane knjige. Najčešća oštećenja su ulubljena korica, pocepana ili izgužvana omotnica ili stranica ili dve koje nedostaju.
– Oštećena izdanja prodajemo po nižoj ceni, a čitalac dobija kompletan tekst.
U aktuelnoj ponudi garderobe na „Limundu”, novih odevnih predmeta je 3.848 a korišćenih 13.811. „Polovnjaka” ima i među telefonima, računarima, sportskom opremom, nakitom...
– Tačno 49 odsto robe koja se svakog meseca proda na „Limundu” čine polovne stvari – kaže Anđelka Ducić iz kompanije „Limundo”.
– Retko dolazi do problema, ali kada do njih ipak dođe, podjednako se žale kako kupci polovne tako i kupci nove robe.
Oni koji su se ranije mrštili na pomen felera ili već nošene garderobe danas su česte mušterije diskontnih radnji i „autletova”. Zbog toga, predsednici Centra potrošača Srbije Veri Vidi ne preostaje ništa drugo nego da konstatuje:
– Nemaština je naterala potrošača u Srbiji da kupuju polovnu i feleričnu robu.
Među domaćim modnim kompanijama koje osim besprekorne garderobe nude i primerke sa greškom je i AMC. Kako kaže dizajner ove kuće Bojan Božić, ovakva odeća se prodaje u diskontu na sniženju od 25 do 30 odsto.
– Naravno da nećete kupiti proizvod sa greškom ako ste perfekcionista, ali ako vam ne smeta neki manji propust, onda nema razloga za odustajanje – smatra Božić.
On kaže da je već korišćena garderoba vrlo popularna u svetu, čak i među bogatim ljudima, mada on lično smatra da svaki komad nosi energiju osobe koja ga nosi i da zato ne treba kupovati u „sekondhendovima”.
Lutrija u kojoj može da se probere
Međutim, organizacije i pokreti koje se zalažu za zaštitu životne sredine, pa time i smanjenu proizvodnju i potrošnju, podržavaju kupovinu starih predmeta.
– Ova garderoba ima upotrebnu vrednost za određeni krug potrošača. „Sekondhend” je način da roba koja se više ne koristi pronađe nove korisnike – kaže predsednica Omladine zelenih Srbije Jelena Krajačić.
Proizvodi „iz druge ruke” u srpske radnje uglavnom dolaze iz inostranstva zbog čega veliki broj potrošača veruje da će tamo pronaći kvalitetnu garderobu, pa čak i poznate svetske brendove. Drugi nevoljno oblače nešto što je neko već nosio, ali im novčanik ne dozvoljava da biraju. Valentina Ivošević, suvlasnica radnje „Retro šik”, veruje da je više ovih drugih.
– Ljudi i dalje imaju odbojnost prema „sekondhendu”, kaže Ivoševićeva čiji je jedan deo radnje posvećen polovnim predmetima.
– Takav stav se teško menja kod starijih, a lakše kod mlađih.
Da je stvarno tako potvrđuje primer tridesetogodišnje ekonomistkinje Ane Milošević, koja makar jednom mesečno svrati u neku od brojnih „sekondhend” radnji.
– Tamo pronalazim i kvalitetnu i nekvalitetnu garderobu i očuvanu i iznošenu. To je lutrija, ali može da se probere – kaže Miloševićeva.
Ona veruje da spada u pametne kupce, jer pronalazi gotovo nove komade garderobe, ponekad i poznatih marki, pri čemu za jeftinije proizvode izdvaja od 50 do 150 dinara, a za skuplje 500 dinara.
– Ne vidim zašto bih u nekom tržnom centru platila 10 puta više za podjednako dobru stvar ili u kineskim radnjama za isti novac dobijala neuporedivo gori kvalitet.
Jelena Stevanović
-----------------------------------------------------------
Neka je feler, mora da ima garanciju
Vera Vida ističe da je bitno da kupci naprave razliku između robe sa greškom i one koja se prodaje na akciji: roba koja je felerična, koja ima grešku mora da bude obeležena i izdvojena od druge robe. U slučaju reklamacije takve robe potrošač ne može da ostavi pravo na reklamaciju za grešku sa kojom je upoznat i na koju je pristao, ali za svaki drugi deo te robe može da izjavi garanciju. Konkretno, ako potrošač kupi frižider koji je fizički oštećen on to ne može da reklamira, ali ako mu stane ili se pokvari motor, svoje pravo ostvaruje kao i kod svake druge robe. Roba koja se prodaje na akciji jeste roba koja nema grešku, već se prodaje jer je prošla sezona.
objavljeno: 13.01.2013
