Izvor: Glas javnosti, 16.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bulevar Andraši avenija života
Najlepši bulevari su na peštanskoj strani grada: Dože Đerđ, Hungarija, Ferenc Josef, Museum, Eržebet, Karolji, ili gradske avenije Košuta Lajoša i Rakošija. Neki su i promenile ime, ali ih svi tako zovu. Zajednička im je lepota arhitekture stvarane nekoliko vekova i, naravno, savremeni odnos prema životnom prostoru, koji ih je učinio čistim, koloritnim i ozelenjenim u meri u kojoj je to bilo moguće.
Peštanski bulevari slede ili nekadašnje puteve iz utvrđenog grada, ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << trase bivših gradskih bedema. Jedini koji ne sledi ničije tragove već su ga „prosekli“ urbanisti radi lakšeg saobraćaja godinama je bio poznat pod imenom Bulevar narodne republike. Kada je Mađarska zbacila okove blokovskog jarma, široka avenija je dobila novo ime - Andrašijev bulevar.
MAĐARSKA METROPOLA
Budimpešta postoji od 1873. godine, kada su gradovi Buda, Obuda i Pest objedinjeni. Prestonica sa oko dva i po miliona žitelja danas udomljuje svakog petog stanovnika Mađarske.
Šest kolovoznih traka, široki trotoari i bogate krošnje drvoreda slika su pravog bulevara. Zgrade koje ga okružuju su sa kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Maštovite fasade, bogate primerenom ornamentikom, a posebno kitnjastim karijatidama, odišu atmosferom foto-albuma prohujalih vremena. Šetnja bulevarom Andraši je kao putovanje novijom gradskom istorijom.
Počinje od granica nekadašnjeg Starog Budima, gradskog jezgra još u vreme rimskog Akvincuma, pre dve hiljade godina. Taj deo bulevara prepun je radnji, kafana, barova, specijalizovanih prodavnica, a i radnim danima zakrčenim trotoarima i kolovozima. Peštanci obavljaju poslove, turisti šetaju i zagledaju prelepe palate, a veliki broj mladih, uglavnom studenata ili školaraca, uobičava da bar jednom dnevno ovuda prođe - da vide i da budu viđeni - već kako je kome potrebno.
Šetnjom se stiže do neorenesansne palate Mađarske državne opere (1884). Među najlepšim je građevinama u gradu, a svakako jedna od najlepših operskih zgrada u Evropi. Unutrašnjost su oslikavali najpoznatiji mađarski slikari. U velikoj sali ima 1.200 mesta.
Šetač Andrašijevim bulevarom uskoro će doći i do raskrsnice sa ulicom Verešmarti i Memorijalnog muzeja Ferenca Lista, u kojem su izloženi predmeti koji dočaravaju život i rad čuvenog kompozitora. Tu je bulevar mirniji, više nema prodavnica i kafana oko kojih je uvek gužva. U hladu gustog drveća su samo šetači ili turisti, koji sa bedekerom u rukama tragaju za gradskim lepotama.
Naredni, veoma lep kružni skver imenovan je po Zoltanu Kodaljiju, jednom od najvećih muzičara i kompozitora proteklog veka. Tu je i memorijalni muzej ovog velikana mađarske kulture i umetnosti. Sa Belom Bartokom, takođe velikim umetnikom, Kodalji je mnogo učinio na sabiranju mađarske muzičke baštine.
Andrašijev bulevar potom ulazi u veću od dve mirnije, diplomatske četvrti Budimpešte. Ambasade su u lepim, starim vilama, skrivenim iza cvećem i raznovrsnim drvećem prebogatih bašta. Da nije policijskih kućica, niko ne bi ni shvatio da je ipak u „drugačijem“ delu prestonice. Tu, na uglu sa ne manje lepim bulevarom Dože Đerđa, decenijama je ambasada naše države.
Bulevar Andraši završava na velelepnom Trgu heroja. Podignut je 1896. godine, kada je ugarska država slavila 1.000 godina postojanja. Na trgu je sedam figura u spomen liderima sa najvažnijim ulogama u milenijumskom razvoju zemlje, dok je prekoputa spomenik narodnom heroju. Dominira Milenijumski memorijal iza kojeg je Gradski park, oaza mira i tišine u kojem su Umetnički paviljon i Muzej likovnih umetnosti, zamak Vajdahunjad (danas Poljoprivredni muzej), zoološki vrt, botanička bašta i Park veselja. Gradski park nije na Andrašijevom bulevaru, ali turistima jeste logičan kraj šetnje duž impresivne budimpeštanske avenije.
