Izvor: Glas javnosti, 28.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bjankini ljubići iz kutije za cipele
Rukovodilac restorana društvene ishrane smederevske fabrike „Želvoz“ Snežana Subotić svoje rukopise ljubavnih priča slaže u kutiju od italijanskih cipela. Snežana piše brzo i lako. Kada bi imala nekog da joj prekucava rukopise, pisala bi, kaže, dva „ljubića“ mesečno.
U ženskim revijama objavila oko dvadesetak „romana“ potpisanih pseudonimom
koji zvuči italijanski: Bjanka Neva. Stranim imenima se više veruje, smatra autorka. Snežana ili Bjanka je prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ljubić napisala da se okuša i spase od nesanice, potom joj olovka nije davala mira.
- Radim sa ženama, družim se sa ženama, sama sam to, znam kako razmišljaju, znam šta govore i šta žele. I to opisujem. Moje drugarice to čitaju i lepo se zabavljaju - objašnjava Snežana.
Dodaje da njene priče ili romane čitaju pretežno ako ne i isključivo žene. Ne zna da li bi se njene priče dopale i muškarcima. Kada se kaže „ljubić“, misli se na laku, sentimentalnu, često sladunjavu priču, obavezno srećnog završetka, ali ne mora sve da stane u isti kalup.
Snežana je letos o svom trošku, uostalom kao i znatan broj današnjih srpskih pisaca, objavila knjigu „Priče za žensku nesanicu“. Štampala je onoliko primeraka koliko ima prijateljica i na njih utisnula svoje pravo ime.
Snežana je zaključila da se mnogo bolje oseća dok piše ljubavne priče nego dok gleda televizijske vesti, pa ma koji kanal bio. Bolje je, ocenila je, da ima pozitivne misli nego da je truju dnevnom politikom. Ipak, tragajući za čitaocima, priklonila se jednoj lokalnoj političkoj grupaciji koju vodi žena i većinu članstva čine žene. Zamoljena da izloži siže neke od svojih ljubavnih priča, Snežana očas odrecituje: ljubav, ljubav i ljubav koja pobeđuje. Junaci Snežaninih priča su žene „u najlepšim godinama“, ma šta to značilo, žive u gradu, iščekuju ljubav, poneka je doživi.
Žene su upućene jedna na drugu, kaže Snežana, poveravaju se, one pletu ljubavnu priču, a da toga ponekad nisu svesne. Ja, dodaje, samo osluškujem, a povremeno u rukopis upisujem vlastite snove. Možda bi se i muškarci drugačije odnosili prema ženama kada bi čitali Snežanine priče i romane. Verovatno bi prilično toga doznali o ženskim snovima, pa bi se sa svojim izabranicama bolje i lakše sporazumevali. U službi kojom rukovodi radi oko pedesetak žena, u fabrici ih je više od 500.
- Ženama su žene potrebne koliko i muškarci - smatra Snežana. Zbog toga, tvrdi, piše za njih i lako nailazi na čitaoce koji je razumeju.
