Izvor: Politika, 24.Sep.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Astrologija je duhovna disciplina
Vokalna solistkinja i autorka knjige „Odiseja 2012” priča o muzičkim usponima, kalendaru Maja, „Večnoj ljubavi”, Franku Maziju, braku, poverenju, odricanjima, uspehu, karijeri...
Madam Piano, vokalna solistkinja i profesor pevanja, iznenadila je one koji su je gledali i slušali, jer odsad će moći i da je čitaju. Pisac je knjige „Odiseja 2012”, astrološkog vodiča za novo doba, a koautori su Aleksandar Imširagić, direktor Instituta za astrološka istraživanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Beogradu, i Roj Gildet, predsednik Britanske astrološke asocijacije. U braku je s Markom Nedeljkovićem. Ima ćerku Lunu (17) i sina Luku (3).
Šta nam poručujete „Odisejom 2012”?
Knjiga je nastala iz lične potrebe nas autora da dublje sagledamo evoluciju i put našeg kretanja kroz vreme. Kraj kalendara naroda Maja, koji se završava 21. decembra 2012, skrenuo je na sebe veliku pažnju poslednjim datumom. To je izazvalo burne polemike širom sveta s pitanjem – da li taj datum označava i kraj naše civilizacije. Knjiga objašnjava upravo ono što milenijumima utiče na naš civilizacijski razvoj, kao i na sledeću etapu naše evolucije. Čini se da nikad tokom istorije pred čovečanstvo nije postavljena jasnija poruka o svesnom izboru koji bi trebalo da načini.
Koliko je astrologija pouzdan vodič?
Astrologija je za mene prevashodno duhovna disciplina koja mi omogućava da duboko sagledam sebe, svoju ličnost, kao i svet u kome živim. Na veliku žalost, kao i u mnogim aspektima našeg življenja, njene drevne mudrosti se koriste za „zabavu miliona”, čime je astrologija svrstana u red kiča, šunda i šarlatanstva. Međutim, astrologija je mudri jezik prirode koji nam omogućava da dekodiramo i otkrijemo njene duboke poruke. Stoga, prema njoj gajim duboko poštovanje i ljubav, pa, bez obzira na to što sam međunarodno sertifikovani profesionalni astrolog, nemam aspiracije da se njome profesionalno bavim. Jer, astrologija je za mene, prevashodno, staza duhovnih buđenja, a tom stazom se ne trguje.
Kad ste javno propevali?
Bilo je to 1991. kad sam s mojim džez sastavom pevala po beogradskim klubovima, a godinu kasnije već sam bila solista Džez orkestra RTB. Međutim, moji javni izlasci na scenu počeli su još kad sam osvajala prve nagrade na dečjim festivalima u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji. Ljubav prema muzici ulili su mi otac, profesor violine, i tetka, nastavnik muzike.
Kako ste izabrali smer kretanja?
Iako sam u detinjstvu usmeravana na klasičnu muziku, moja ljubav prema džezu je rođena u tinejdžerskom dobu. Vremenom sam otkrila i veliko bogatstvo muzičkih izraza proučavajući etnomuziku naroda širom sveta. Nju sam, radeći na albumima, objedinila s klasikom i džezom. I to me vodilo ka stvaranju ličnog muzičkog stila.
Kako ste razvijali karijeru?
Posle pobede na „Beogradskom proleću” s pesmom „Sanjam” 1993. nastavila sam s festivalskim pobedama u zemlji i inostranstvu. Tada sam radila i na prvom albumu „Predeli” koji je objavljen 1996.
Šta Vam je donela pesma „Večna ljubav”?
Sarađivala sam s mnogim sjajnim muzičarima poput članova ansambla „Renesans”, „Ortodoks Kelts”, s Borom Dugićem, Cunetom Gojkovićem, Perom Džo, Albertom Dijasom, Bojanom Zulfikarpašićem, Džilijenom Loro... Posebno mi je značajna saradnja s Frankom Mazijem. Na prvom mestu, donela mi je divno prijateljstvo, a i uspeh ovom pesmom kojom je, konačno, moja večita težnja za ujedinjenjem različitih kultura doživela priznanje publike.
Koje susrete posebno pamtite?
Mnogo divnih susreta i poznanstava je obogatilo moj život, ali je jedan od njih za mene posebno vredan. To je susret s mojim muzičkim idolom Petom Metinijem. Imala sam sreću da s njim i njegovim kolegama Kristijanom Mekbrajdom i Antoniom Sančezom provedem predivna dva dana u Beogradu pokazujući im lepote našeg glavnog grada. Iz ovog susreta se izrodilo prijateljstvo koje održavamo preko Interneta i povremenim susretima kad dođu u naš grad.
Da li ste nostalgični?
Nostalgična sam prema vremenu svog detinjstva kad su ljudi oko mene bili umnogome drugačiji nego što su danas. U tom vremenu odnosi i prijateljstva se nisu merili nekim „vrednostima” koja su nam danas važna, već je ljude mnogo više povezivala iskrenost i solidarnost kojih danas sve manje ima. Naravno, nostalgična sam i prema domovini u kojoj sam se rodila – Jugoslaviji koja je nestala s najlepšim ljudskim kvalitetima koje smo izgubili i na njih zaboravili.
Da li se nečega odričete?
Pa, evo, na primer, dajem vam ovaj intervju iako to godinama nerado činim. Mojim životnim sazrevanjem napravila sam red na listi prioriteta. Radim samo ono što mi prija i što mi ne skida osmeh s lica. Stoga ne mogu reći da se ičega odričem kao što sam se nekad, zarad karijere, odricala odrastanja moje ćerke. Nikakvi uspesi ni karijera nemaju cenu moje životne radosti koju delim s porodicom. Oni su moja najveća ljubav, ali, ne i jedina. Moje velike ljubavi su: muzika, astrologija, knjige, prijatelji, moji učenici, cveće koje gajim u izobilju...
Koliko ste zadovoljni postignutim?
Svoj život ne vrednujem postignućima na onaj način kako se to čini u modernom svetu. Za mene je pravi uspeh kad živim sreću i ljubav svaki dan i kad ujutro osetim neizmernu radost postojanja, kao i kad tim svojim raspoloženjem obradujem ljude oko sebe. Zato mi nikad nije bilo važno da snimim što više muzičkih albuma već da njima podstaknem radost postojanja i u mojim slušaocima sa željom da i njih zarazim svojom ljubavlju prema životu.
----------------------------------------------------------
Bez obaveze potpisanog papira
Šta mislite o braku?
Ne verujem u brakove koji nas obavezuju potpisanim papirom, već ljubavlju, poverenjem, poštovanjem i iskrenošću. Za mene je brak koji je satkan od ljubavi najvredniji i najlepši savez između dve osobe. Kad su dve osobe zaista zadovoljne sobom, onda su u stanju da prihvate partnera onakvog kakav on jeste bez potrebe da projektujemo svoja očekivanja i želje na njega u pokušaju da ga menjamo. Jer, ljubav je prihvatanje i poštovanje druge osobe sa svim njenim manama i vrlinama.
Slavko Trošelj
objavljeno: 25.09.2011.
