Izvor: Story, 05.Dec.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrea Stojković: Jedva sam čekala da zagrlim brata i sestru
Najstarija naslednica Dragana Stojkovića, Andrea, bila je u neposrednoj blizini jednog od terorističkih napada koji su se dogodili u glavnom gradu Francuske i kaže da joj laknulo kada je ugledala članove svoje porodice
Foto: Privatna arhiva
Našu planetu potresa tragedija koja se u petak, 13. novembra dogodila u Parizu, kada je u terorističkom napadu džihadista poginulo više od stotinu ljudi. Ulicama grada svetlosti prolila se krv, a čitavo čovečanstvo ostalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << je u neverici. U šoku je bio i proslavljeni srpski fudbaler Dragan Stojković Piksi, koji već godinama sa porodicom živi u glavnom gradu Francuske. U noći terorističkog napada, on nije bio tamo, pošto sa suprugom Snežanom trenutno boravi u Kini, gde trenira fudbalski klub Guangdžou, ali su na mestu zločina bili njegovi naslednici. Ćerke Andrea (26) i Anja (24), i sin Marko (22) izbegli su pokolj, dok je najstarija Piksijeva mezimica bila u neposrednoj blizini jedne od eksplozija.
- Te večeri su svi kafei i restorani bili puni, kako to obično biva petkom uveče. Ništa nije izgledalo kao da bilo šta loše može da se dogodi. Ja sam sa drugaricama krenula u novootvoreni restoran La Bella Epoque, dok su Anja i Marko otišli na drugu stranu, i bili u blizini naše kuće - kaže za Sotry Andrea Stojković i nastavlja da se priseća traumtačinog iskustva.
- U toku večere, jedna od drugarica dobila je informacjiu o eksploziji na stadionu. Bili smo začuđeni, ali nismo osećali nikakvu opasnost, s obzirom na to da se stadion nalazi na drugom kraju grada. Posle nekoliko minuta nastaje panika u restoranu. Svi užurbano traže da plate račune i napuštaju lokal. Vidim da se nešto veoma čudno događa. U tom momentu me zove sestra i govori da hitno napustim taj kvart, jer je na vestima čula za eksploziju. Reč je o tome da se restoran u kojem sam bila nalazi u neposrednoj blizini pijace Les Halles, gde je aktivirana jedna od bombi.
Na Andreinu sreću, jedna od njenih prijateljica imala je vozača, koji ih je smestio u kola i odvezao kućama.
- Ulice su bile bukvalno prazne. Mogla su se videti samo policijska, vatrogasna i kola hitne pomoći. Bio je to Pariz kakvog do tada nikad nisam videla - tvrdi ona. - Kada sam stigla u svoj dom, snažno sam zagrlila sestru i brata. Bila je to emocija kakvu odavno nisam doživela. Jedva sam čekala da ih vidim. Roditeljima smo pustili poruku da smo kod kuće i da je sve u redu, nismo hteli da ih pozivamo i budimo. Ali već posle sat vremena, pozvala nas je mama. Bila je uplašena i uplakana kada je čula šta se sve dogodilo u Francuskoj - kaže Piksijeva ćerka.
Bez obzira na to što pariškim ulicama i dalje tinja zebnja i svi su pod utiskom masakra koji se dogodio, Andrea tvrdi da njena porodica nema nameru da napušta taj grad.
- Ovde smo odrasli, pohađali škole i fakultete. Pariz je jedno od najlepših mesta na svetu u kome se svako ko dođe oseća lepo. Lično nisam uplašena, ali jesam zabrinuta zbog činjenice koliko okrutan može biti svet u kojem živimo. Dan posle tragedije nismo izlazili iz kuće, jer je policija apelovala da se ostane u domovima. Sve je bilo zatvoreno u gradu. Ali već prvog radnog dana svi smo se vratili svojim obavezama. U Parizu je opet počelo da sija sunce - zaključuje ona.
piše: Stefan Tošović
