Izvor: Politika, 19.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Političari zbunjuju naciju

Najveći deo stanovništva koji želi u EU ne misli baš ništa lepo o tom savezu

Oko 70 odsto građana Srbije želi u Evropsku uniju, ali polovina tih građana ne želi da Ratko Mladić bude izručen Hagu, iako je to uslov za priključenje EU (kako kažu istraživanja Strateškog marketinga). Većina građana hoće u savez sa državama koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su priznale nezavisnost Kosova, ali neće to pod uslovom da se Kosovu da nezavisnosti, a najveći deo stanovnika koji želi u EU ne misli baš ništa lepo o tom savezu. Većina, izgleda, još ne shvata da se u današnjem realpolitičkom svetu ne može imati „i jare i pare”.

Ovakva raspolućenost u glavi prosečnog Srbina, zbunjenog jazom koji zjapi između njegovih želja i realnosti, možda je uzrok što su Srbi stigla jedino na listu najpesimisitičnijih ljudi u svetu. Prema poslednjim istraživanjima (Medijum Galup), Srbija će pre dodirnuti granice depresije nego granice „šengenskog carstva”. Srbija je u regionu druga po broju pesimista. Ispred nas je Hrvatska, iza Bosna i Hercegovina, a najveći optimisti su na Kosovu.

Kontradiktornost u stavovima o najvažnijim pitanjima za državu, koja se uočava u istraživanjima javnog mnjenja, slažu se stručnjaci, posledica je kontradiktornosti kojom politička elita „filuje” svoje birače. Evropska unija, Hag i Kosovo pitanja su o kojima građani obično imaju vrlo kontradiktorne stavove, onoliko koliko i politička elita koja oblikuje takvo javno mnjenje.

„Mišljenje građana je odraz poruka koje do njih stižu od političke elite. Stalno imate situaciju kao na klackalici, konfuziju u glavi ljudi, puno situacija u kojima se ponašamo kao Buridanovo magare. Postoji ozbiljna opasnost da tako sami sebe povredimo”, upozorava Svetlana Logar iz Strateškog marketinga.

Građani Srbije, kako pokazuju istraživanja te agencije, na vrh liste najvećih problema u zemlji stavljaju podizanje standarda i smanjenje nezaposlenosti, a dostizanje tog cilja povezuju skoro isključivo sa ulaskom u Evropsku uniju. U isto vreme na dnu interesovanja građana je proces priključivanja EU, iako upravo to vide kao rešenje svojih najvećih problema. Sličan „konflikt” mišljenja dešava se kada je reč o Kosovu. Kosovo, tvrde istraživači, građanima postaje važno kada se o njemu puno govori u javnosti. U trenutku jednostranog proglašenja nezavisnosti više od polovine građana navelo je da je to jedan od tri ključna problema Srbije. Nekoliko meseci kasnije to misli tek petina građana.

I pomen Haga u građanima Srbije izaziva vrlo oprečna osećanja. Manje od 10 odsto ljudi doživljava sud u Hagu kao važnu temu, uprkos činjenici da je to glavni uslov za nastavak pridruživanja EU koje bi, smatraju, rešilo njihov najvažniji problem, a to je standard. U vreme potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju podrška EU je iznosila rekordnih 74 odsto, a u vreme hapšenja Karadžića pozitivan stav o EU iskazalo je tek 28 odsto ispitanika.

Slično je i sa ekonomijom. Više od 50 odsto građana kaže da ih brine ekonomska kriza , ali svejedno zanemarljiv broj njih prati dešavanja u vezi sa krizom. Građani podržavaju mere štednje koje preporučuje Međunarodni monetarni fond, ali u isto vreme se zalažu za povećanje penzija. „Hteli bi i jedno i drugo bez jasne ideje da tako ne može”, zaključuje Svetlana Logar.

-----------------------------------------------------------

Bumerang političkoj eliti

„Političari tvrde da je izručenje Mladića nepravda, okreću javno mnjenje protiv saradnje sa Hagom, a onda se političkoj eliti to vraća kao bumerang jer zbog negativnog stava javnog mnjenja ne mogu da ispune postavljene zahteve. Glavna parola Borisa Tadića bila je: „I EU i Kosovo”, i kako onda da javno mnjenje razmišlja drugačije. Političari te stvari teže da uviju u paket koji je građanima prihvatljiv. Otuda te kontradiktornosti”, kaže Marko Blagojević iz Cesida.

-----------------------------------------------------------

Većina ne želi ni da vidi Kosovo

„Kakav je odnos naših ljudi prema Kosovu dobro ilustruje i istraživanje o tome gde bi građani voleli da putuju. Čak 63 odsto ispitanika je reklo da bi na Kosovo putovali baš kada bi morali, a neki od njih ne bi ni pod kakvim uslovima. Pazite, pitanje nije bilo da li bi tamo živeli, nego samo da li bi voleli da ga vide”, kaže Svetlana Logar.

Dragana Matović

[objavljeno: 20/12/2008]

Nastavak na Politika...