Izvor: Blic, 06.Jun.2009, 06:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milošević nije za jedinstvenu državu

Stavku po stavku, Ratko Mladić, najtraženiji haški begunac, zavodio je u svom ratnom dnevniku ko mu je i šta govorio, te svoja mišljenja i odgovore o tome. „Blic” i danas objavljuje sekvencu iz Mladićevog dnevnika, stranica do kojih smo uspeli da dođemo ne obavljajući selekciju. Najzanimljiviji delovi ovih beležaka, ispisani pisanim, sitnim ćiriličnim pismom, biće iskorišćeni u procesu protiv Jovice Stanišića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bivšeg šefa SDB, ukoliko Sudsko veće Tribunala u Hagu usvoji zahtev Tužilaštva da se ovaj dokument uvrsti u naknadne dokaze u ovom procesu.

Mladićev dnevnik prati tok događaja koji se odvijaju 1995. godine, u vreme pada Srebrenice, Bihaća, Republike Srpske Krajine, „Oluje”, „Bljeska”, Miloševićevo podizanja embarga bosanskim Srbima. To je vreme i podizanja optužnice za genocid protiv Mladića. A sve se obavlja u predvečerje Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan višegodišnji rat u Bosni.

Tog 5. 2. 1995. godine Mladić beleži svoj susret u beogradskom hotelu „Moskva” sa Brankom Tupanjcem, jednim od najbogatijih Srba u emigraciji. Tupanjac se obraća Mladiću i kaže:

„Nismo mi dobili rat, tek treba da ga dobijemo. *Težak sam 170 miliona dolara, ali to je u nekretninama. *Naš narod je najsiromašniji. Ovih 200 miliona dolara su JAT-ove pare. Niko od naših političara ne zna kako pokrenuti zemlju. Sada Srbija može kupiti za 120 miliona nekretnine u Čikagu i da svakih mesec dana dobije milion dolara. Majk Pavlović, učestvovao u mostu sa 200.000 dolara, on je to, nema ništa, a to je izgradila Srbija. A on je dobio pravo da koristi most 30 godina.

A onda Mladić beleži: „Ja: Sve je bolje nego ginuti, ali moramo videti koja je linija.”

*Tupanjac: Ja sam mislio Neretva, čitava Krajina, BiH čitava naša, s tim da se oni prošire na Glamoču i Grahovu. Neka imamo koridor širi da dobijemo deo Slavonije, Hoču, Goražde, a da damo RSK.

*Ovo je trgovina! Ko bi ovo mogao prihvatiti? Verovatno su ovo opcije SAD.

Pod nazivom „Razgovor sa profesorom Miljkovićem” Mladić zapisuje 7. 2. 1995. godine.

„Profesor: moramo napraviti svoju državu, ali je ne možete praviti na 49 odsto. Miloševiću ne odgovara jedinstvena država jer bi izgubio većinu u parlamentu.”

Istog datuma razgovor sa ministrom finansija Pejićem.

„Pejić: Daću vam podatke o finansiranju vojske u '94. godini. Ukupno isplaćeno za Vojsku u 1994. godini 124 miliona. Vojska je izmirena platama za juni.”

„Ovo je za bezbednosne organe telefonom javio Bajagić (nečitko).

Kandić Obrad: kapetan (lopov) samozvani (p. a. podvučeno) koji mešetari sada je u Valjevu. Regulisati sa VJ i MUP Srbije da se uhapsi.

Nova njegova teza 'Savi - MF uplatio jedan milion dinara za hranu koja nije realizovana.’”

Samo pažljivo iščitavanje celokupnog dnevnika Ratka Mladića može da pruži neku celovitu sliku. „Blic” u sutrašnjem broju objavljuje analizu Mladićevog rukopisa i psihološki profil sačinjen na osnovu ispisanih reči.

Li Hamilton, istražitelj isporuke oružja

Li Herbert Hamilton, koga Mladić pominje kao važnu osobu u svom dneviku, potpredsednik Komisije za 11. septembar, trenutno je član Savetodavnog predsedničkog veća za unutrašnju bezbednost, a 34 godine je bio član Predstavničkog doma SAD.

Rođen je 20. aprila 1931. godine u Dejtona Biču, na Floridi. Diplomirao je na univerzitetima Dipouv i Blumington u Indijani. Kao pripadnik demokratske partije izabran je za Predstavnički dom u vreme političke krize te partije 1964. godine. Predsedavao je kongresnim komisijama za spoljne i obaveštajne poslove" Kao predsedavajući izborne komisije koja je trebalo da istraži tajne prodaje oružja Iranu, nije želeo da ispituje Ronalda Regana ni Džordža Buša, rekavši da misli da to „ne bi bilo dobro za zemlju”.

Hamilton je 1996. godine istraživao i isporuke oružja Bosni i Hrvatskoj „preko trećih zemalja” tokom 1994. i 1995. godine, o čemu svedoče i pisma Stejt departmentu. Od kako je napustio Kongres, 1999. godine, zauzimao je poziciju u još nekoliko komisija i u mnogim savetničkim odborima, uključujući odbor za CIA, unutrašnju bezbednost i vojsku. Podržao je Baraka Obamu na predsedničkim izborima 2008. godine.

RSK za koridor, deo Slavonije i Goražde

U delovima dnevnika Ratka Mladića ima nekoliko detalja koji su važni za razjašnjenje okolnosti pod kojima je i zbog kojih je za svega nekoliko dana pala Republika Srpska Krajina. Reč je o ideji „preseljenja naroda” i o ratnom planu da se žrtvuje RSK u zamenu za političke i teritorijalne ciljeve u BiH.



Preseljenje naroda koje spominje Mladić („Ja sam rekao da se povuku granice, da se preseli narod"”) prvi put je spomenuto kao zvanična ideja za rešenje sukoba u Hrvatskoj posle susreta tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana i predsednika SRJ Dobrice Ćosića u Ženevi, oktobra 1992. Upotrebljen je termin „humano preseljenje stanovništva”. Posle toga „preseljenje stanovništva” više nije zvanično spominjano. Ima ozbiljnih indicija da je ova ideja začeta u razgovorima Tuđmana i Slobodana Miloševića u Karađorđevu (krajem marta 1991). Njihov cilj je bio da podele BiH, pri čemu bi RSK bila samo moneta za potkusurivanje.

Iz Mladićevog dnevnika se vidi da je ova opcija bila aktuelna i početkom 1995. godine. Reč je o njegovom razgovoru s Tupanjcem. Na Mladićevo pitanje o liniji razdvajanja Tupanjac odgovara: „Ja sam mislio Neretva, čitava Krajina (misli na Bosansku krajinu, čiji je centar Banjaluka), BiH čitava naša, s tim da se oni (misli na Hrvate) prošire na Glamoču i Grahovu. Neka imamo koridor širi da dobijemo deo Slavonije (verovatno istočna Slavonija), Hoču, Goražde, a da damo RSK.”

Rasplet događaja na ratištu je potvrdio prethodni „plan”. Hrvatskoj vojsci je prepuštena inicijativa u jugozapadnom delu RS, gde su Srbi činili 90 odsto stanovništva (Hrvati su ušli u Bosansko Grahovo i krenuli na Drvar, a sa severa Muslimani iz bihaćke enklave na Bosanski Petrovac). Knin se našao u okruženju. U međuvremenu je izgubljeno područje nekadašnje SAO Zapadne Slavonije, a da Vojska RS pod Mladićevom komandom nije na bilo koji način pružila pomoć Srbima iz Okučana. I dok su Hrvati opkoljavali Knin, Mladić prebacuje ratno težište na istok BiH (Goražde, Žepa, Srebrenica).

Epilog je poznat. I danas mnogi tvrde da je glavni uzrok pada Krajine i velikog egzodusa Srba to što vođstvo u Kninu (predsednik RSK Mile Martić) nije prihvatilo plan Z-4. Ipak, valja ostaviti otvoreno pitanje da li je odbacivanje ovog plana bilo samo maska za realizaciju „prodaje” Krajine i opravdanje Hrvatskoj za vojnu operaciju na područje pod zaštitom UN.

S. Radulović

Nastavak na Blic...

S media: Milošević nije za jedinstvenu državu