Izvor: Politika, 29.Okt.2015, 12:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ugljanin sada namešta Ljajiću?

Iz SDA Sandžaka najavljuju tužbe, tvrdeći da njihov lider nije pozivao na osnivanje bošnjačke države u Srbiji, a „Sana pres” podseća da je Rasim Ljajić organizovao 1991. godine referendum za autonomiju Sandžaka

Trodnevni rat saopštenjima i optužbama zbog poruke predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) Sulejmana Ugljanina mladima Sandžaka – „Imate pravo na državu i pravite je, mi ćemo pomoći” – juče se zakomplikovao kada je objavljen faksimil >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dokumenta u kojem se vidi da je Rasim Ljajić 1991. godine bio predsednik komisije koja je organizovala referendum za autonomiju Sandžaka.

Stranka demokratske akcije Sandžaka poručila je da njihov lider nije pozivao na osnivanje nove države, tvrdeći da je ono što je rekao u javnosti pogrešno protumačeno.

Iz SDA najavili su da će podneti tužbe „protiv neodgovornih srpskih medija, novinara i državnih zvaničnika zbog zlonamernih i tendencioznih laži”. U saopštenju je navedeno i da je Ugljanin „jasno govorio o pravu Bošnjaka na političku egzistenciju i brži ekonomski razvoj kroz autonomiju Sandžaka, u okvirima ove države, na koju i oni imaju pravo”.

Sulejman Ugljanin se, govoreći na sednici BNV u nedelju, pozvao i na referendum o potpunoj autonomiji Sandžaka iz 1991. a zbog ovog dokumenta juče se u javnosti pojavilo ime još jednog bošnjačkog političara – Rasima Ljajića. Portal „Sana pres” je, uz napomenu „ekskluzivno”, objavio ono što nije nepoznato – da je sadašnji potpredsednik Vlade Srbije, a tada visoki funkcioner SDA Sandžaka  potpisao pre 24 godine odluku o sprovođenju referenduma o autonomiji, prilažući fotografiju dokumenta s njegovim potpisom.

Ljajić je u to vreme bio generalni sekretar SDA, na čijem je čelu i tada bio Ugljanin.

„Naravno da sam učestvovao u tome, ali ne vidim zašto je to sada ekskluzivno i što bi bilo tajna. Taj referendum organizovali smo u okolnostima raspada Jugoslavije, kako bismo skrenuli pažnju na prava Bošnjaka u Sandžaku. Ta autonomija nije imala nikakve veze sa pravljenjem države. Ugljanin tada nije ni smeo da ostane u zemlji. Kasnije kada su on i još neki počeli da radikalizuju to pitanje i da umesto autonomije pominju razne nerealne programe, ja sam istupio i odvojio se. Sada ne znaju kako da izađu iz situacije u koju su se upetljali zbog najnovijih izjava, pa skreću pažnju na to šta sam ja potpisivao”, ističe Ljajić za „Politiku”.

Poruke Sulejmana Ugljanina ne odobravaju ni predstavnici liste „Za Bošnjake, Sandžak i muftiju” koja u BNV ima 16, od ukupno 35 većnika. „Svima je jasno, a verujem i Ugljaninu, da je koncept autonomije iz 1991. sada  nerealan, a pokušaji prekrajanja granica utopija. Trebalo bi da se Ugljanin zalaže da Sandžak, podeljen između Srbije i Crne Gore, postane prekogranična regija”, naglasio je šef većničke grupe u BNV i predsednik Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka (BDZS), stranke bliske muftiji Muameru Zukorliću.

Na te reči iz Ugljaninove SDA optužili su muftiju Zukorlića i BDZ u Crnoj Gori da su „u službi srpskog režima i prosrpskog ’demokratskog fronta’ uzeli aktivno učešće u otvorenom pokušaju da se spreče ulazak Crne Gore u NATO”.

„SDA pita BDZ i njenog vođu muftiju Muamera Zukorlića, koliko su naplatili uslugu isticanja sandžačke zastave na protestima opozicije i četnika u Podgorici i njeno mešanje sa obeležjima fašističkog četničkog pokreta”, saopštila je Ugljaninova stranka, optužujući BDZ za „ponižavajuće služenje srpskom režimu”.

Takve poruke izazvale su i reakciju BDZ-a Crne Gore, iz koje su podsetili Ugljanina na njegove „zasluge za podelu Sandžaka i trgovinu bošnjačkim interesima”, navodeći primer podela u Islamskoj zajednici 2007. i otvaranja graničnog prelaza na srpsko-crnogorskoj granici, usred Sandžaka, u čemu je lider SDA, kao ministar u srpskoj vladi, učestvovao.

Na te tvrdnje nadovezao se i Jahja Fehratović u autorskom tekstu na portalu „Sana pres”, u kojem ocenio da Ugljaninov poziv omladini da „pravi državu” liči na krilaticu: „Neki ćete da poginete, a neki ćemo i da se vratimo!”

„Kada se Ugljaninu izmakla stolica u vladi, iznova se prisetio autonomije i bošnjaštva. Samo da nam iz Beograda opet ne kažu: ’Daj, bre, ovog Ugljanina opet u vladu, bolji je kad je ovamo’”, primećuje Fehratović.

Zbog Ugljaninove izjave juče se oglasilo i Više javno tužilaštvo (VJT) u Novom Pazaru, nakon što je u medijima otvoreno pitanje o tome da li postoji osnov za pokretanje istrage protiv prvog čoveka BNV-a zbog poziva sandžačkoj omladini. Portparol novopazarskog VJT Adnan Baćićanin je za radio „Sto plus” objasnio da istraga nije otvorena, jer se još čeka zvaničan izveštaj policije.

Na pitanje može li Ugljanin svojim porukama da destabilizuje situaciju u Sandžaku Milovan Drecun, predsednik Skupštinskog odbora za KiM, za „Politiku” kaže da lider SDA teško da ima ozbiljnijih kapaciteta da ugrozi bezbednost.

„Ali, uvek može da pridobije grupu mladih i da napravi neki manji incident. Ako se ispostavi da neko zagovara državu u državi i urušavanje teritorijalnog integriteta Srbije, trebalo bi da reaguje i nadležno tužilaštvo, kao u svakoj drugoj zemlji. Bitno je da se isključi pitanje političke osetljivosti koje se uvek javlja u ovakvim situacijama, jer se baš taj argument često zloupotrebljava, kada neko krši zakon. Svako ekstremno delovanje svuda u svetu je kažnjivo”, zaključuje Drecun.
Pogledaj vesti o: Rasim Ljajić

Nastavak na Politika...