Izvor: Blic, 20.Apr.2008, 20:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Presudni razgovori za put ka EU

Sporazum o pridruživanju EU biće potpisan samo ako Holandija omekša svoj stav. Posle današnjih razgovora holandskih predstavnika sa zvaničnicima Srbije znaće se i kakve su šanse da Srbija potpiše ovaj dokument, najavljuje za „Blic" Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom i lider Sandžačke demokratske partije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Pokušavamo da ubedimo holandske zvaničnike. Ti razgovori će se voditi i narednih dana. U svakom slučaju, Holandija preuzima veliku odgovornost na sebe, kao jedina i glavna zemlja koja je blokirala i sprečila evropsku perspektivu Srbije.

Ima li naznaka, indicija da Holandija, ipak, popušta?

Imamo neke nagoveštaje da bi to moglo da se dogodi narednih dana. U tom smislu, od presudnog su značaja razgovori koje će danas voditi holandski zvaničnici iz Ministarstva inostranih poslova tokom posete Beogradu.

To je ključna poseta koja Srbiju može dovesti do potpisivanja sporazuma?

Moglo bi se reći da je to ključna poseta.

Holandiji i Belgiji se neočekivano pridružila i Nemačka. Zašto?

- Svako ima različite razloge. Belgija, međutim ima ublaženiji stav od Holandije. A Nemačka, koja zvanično ističe neke druge razloge, protivi se, zapravo, zbog paljenja nemačke ambasade u Beogradu. To je dodatno iziritiralo nemačku javnost i Vladu, ali Nemačka o tome ne govori javno.

Da li ste sada, nakon Bramercove posete Beogradu, optimističniji kada je u pitanju mogućnost da Srbija potpiše sporazum?

- Još uvek je teško dati tačnu procenu hoće li sporazum o pridruživanju i asocijaciji biti potpisan ili ne 28. aprila. Ali, ne odustajemo od toga da bi upravo 28. aprila mogli da potpišemo sporazum. Činimo sve da ubedimo Tribunal i Međunarodnu zajednicu da radimo sve da se haški optuženici nađu u Hagu. To ćemo činiti i narednih dana.

Kakvi su efekti Bramercove posete?

- Govorili smo o svim oblicima saradnje. Važno je da on Briselu ponovi ono što je nama rekao, a to je da saradnja ne znači samo Mladić u Hagu.

Ali, Bramerc je insistirao na hapšenju begunaca?

Ne, ne. On je, pre no što je rekao da insistira na hapšenju, jasno rekao da saradnja podrazumeva i pristup dokumentaciji, arhivama, svedocima i akcijama potrage. Lično, mislim da haški tužilac neće ceniti niti davati ocenu samo na osnovu toga ima li hapšenja ili ne. Ako svoju ocenu svodi na to, izveštaj bi bio u potpunosti negativan. Ali s obzirom na to da se u drugim segmentima ostvaruje stepen saradnje, očekujem ne pozitivan, ali izbalansiran izveštaj. Izneo sam mu podatak da smo od 165 zahteva odgovorili na 143...

Poslednja akcija hapšenja Stojana Župljanina nije bila dovoljna za pozitivnu ocenu?

- Mislim da će Bramerc uzeti u obzir tu akciju, ali da ona neće dominantno opredeliti njegov izveštaj. Mi smo uradili sve što možemo. Akcija hapšenja Župljanina primer je političke volje. Tu akciju izveli smo samo mesec dana pre izbora, od nje smo mogli da očekujemo samo negativne glasačke poene, ali učinili smo sve da ispunimo međunarodnu obavezu. To je pokazalo našu političku odlučnost, uprkos izbornim rizicima.

Konkretno, kome dajete prednost, ko će nam omogućiti potpisivanje sporazuma, Bramerc ili Holandija?

Mislim, ipak, Holandija.

Oli Ren je izjavio da EU želi da Srbija izabere evropski put i da istovremeno pomogne Kosovu? Premijer njegove reči tumači kao priznavanje nezavisnosti Kosova od EU?

- Iz EU bi najviše mogli da nam pomognu ako ne bi davali nikakve izjave. Najveća pomoć bila bi ako bi se uzdržali od slanja demagoških poruka. Sve što su uradili, posebno od 2000. godine, bilo je, vrlo često, kontraproduktivno. Iako ne kažem da su namere bile loše, njihovi potezi ukazuju na površnost, improvizaciju i nepoznavanje balkanskih prilika. EU ne treba rečima da nam pomaže niti da podržava bilo koje snage. Mi se borimo za glasove građana Srbije, a ne za glasove građana EU. Ako hoće da pomognu, neka konačno prestanu sa uslovljavanjima i porukama. Prvo što konkretno mogu da urade jeste da nam ponude sporazum na potpisivanje.

Ako DS i predizborna koalicija dobije izbore, s kim pravite vladu?

Fokusirali smo se u ovom momentu na to da dobijemo najveći broj glasova i poslaničkih mesta. Postizborne koalicije i formiranje vlade su stvar matematike i političkih principa. Ukoliko osvojimo najveći broj glasova, to će nam dati psihološku i političku prednost za formiranje vlade.

Koalicija sa SPS, LDP?

Daću vam stereotipan odgovor. Svako je dobrodošao ko prihvata pet principa. Mi nemamo sto političkih stranaka koje će ući u parlament. Verovatno će to biti parlament sa najmanjim brojem parlamentarnih stranaka od uvođenja višestranačja.

Da li ta matematika uključuje i DSS?

Odgovor je isti kao i na prethodno pitanje, samo što se Koštunici, naravno, ne može dati mesto premijera.

Nastavak na Blic...

Radio Slobodna Evropa: Nizozemska i dalje protiv sporazuma EU i Srbije