Izvor: B92, 01.Maj.2012, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi maj:Povorke pune nezadovoljnih
London, Vašington, Hongkong, Moskva -- U situaciji kada svuda, posebno u Evropi, vlade donose mere štednje zbog ekonomske krize, prvomajske povorke odražavaju rastuće socijalno nezadovoljstvo.
Demonstracije se održavaju u Grčkoj, Španiji i Portugalu, zemljama koje su u proteklom periodu bile teško pogođene ekonomskom krizom, a učesnici se žale na gubitak radnih mesta, smanjenje budžeta i težak život.
U Španiji prvomajska povorka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << počela je oko 10 časova u Madridu, a desetine hiljada demonstranata protestovale su protiv redova za nezaposlene, novih reformi koje olakšavaju otpuštanje radnika i protiv smanjenja budžeta za zdravstvo i obrazovanje.
"Totalno nasilje, otimate nam dom i hleb," izvikvala je sredovečna građanka navodeći da su njene dve dvadesetogodišnje ćerke ostale bez posla, prenosi AFP.
Oko 18.000 ljudi izašlo je na ulice u Atini i drugim grčkim gradovima, gde sindikati za Prvi maj obično organizuju generalni štrajk. Policija je saopštila da se u Solunu okupilo oko 7.000 ljudi dok se u Atini pozivu sindikata odazvalo oko 1.500 ljudi a još 2.000 pristalica levičarskih grupa okupilo u centru grada.
Predsednik Kube Raul Kastro je prisustvovao paradi povodom 1. maja u Havani, zajedno sa skoro 2.000 stranih gostiju i, kako je rečeno, "stotinama hiljada" Kubanaca koji su došli da proslave Međunarodni praznik rada. Odeven u tradicionalnu "gvajaberu" (guayabera) - dugačku belu košulju sa četiri džepa, predsednik je na Trgu revolucije u glavnom gradu pozdravio učesnike parade na temu "Očuvanje i usavršavanje socijalizma". Na trgu je bilo više ljudi nego krajem marta na misi pape Benedikta XVI koji je okupio oko 300.000 ljudi.
U grčkoj prestonici se međutim očekuje manje nasilja nego prethodnih godina, budući da su Grci usredsređeni na opšte izbore u nedelju, 6. maja, na kojima će moći da daju oduška nezadovoljstvu.
Ankete javnog mnjenja ukazuju da Grci napuštaju glavne stranke i orkeću se manjim partijama sveteći se za plan štednje EU i MMF-a koji je doneo smanjenje plata i penzija.
I u Francuskoj se 1. maj odvija u senci politike, odnosno drugog kruga predsedničkih izbora, a lideri sindikata su ozlojeđeni što političari drže predizborne skupove u Parizu na dan koji treba da bude posvećen problemima radnika.
Marširajući kroz centar Pariza njene pristalice su nosile francuske zastave i izvikvale "Francuska Francuzima" i "Ovo je naš dom." Predsednik Nikola Sarkozi planira skup na Trokaderu, dok će sindikati održati tradicionalni marš do trga Bastilje.
U Americi, "rodnom mestu" praznika rada, ustanovljenog u znak sećanja na dan kada je u Čikagu 1. maja 1886. godine, više desetina hiljada radnika izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme, ovogodišnji pokret je pozvao je na globalne proteste protiv ekonomske nejednakosti.
Američki demonstranti već su se okupili u finansijskoj četvrti Njujorka, gde će glavni skup biti održan popodne, u vreme najveće saobraćajne gužve, dok su u San Francisku pozvali demonstrante da se okupe na mostu Golden gejt.
Prvi maj obeležava se povorkama koje organizuju sindikati i širom Rusije a najviše ljudi, oko 120.000 okupilo se u Moskvi gde je Savez sindikata organizovao šetnju koju su predvodili predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, premijer Vladimir Putin, moskovski gradonačelnik Sergej Sobjanjin, kao i desetine drugih političara članova vladajuće Jedinstvene Rusije.
Tokom marša koji je više ličion na skup podrške vlastima, nego na prvomajske demonstracije, Medvedev i Putin razgovarali su sa građanima i odgovarali na njihova pitanja, a premijer je poručio da treba više da se radi.
Svoje odvojene šetnje u Moskvi organizovale su i Komunistička partija i Pravedna Rusija, dok najveći deo vanparlamentarne opozicije nije učestvovao u prvomajskim okupljanjima, uz objašnjenje da će istomišljenike povesti u nedelju 6. maja u "mars miliona" koji treba da bude održan u Moskvi.
I u Aziji 1. maj je iz međunarodnog praznika rada prerastao u međunarondni dan protesta, sa skupovima širom kontinenta, čiji učesnici mahom protestuju zbog besparice i traže povećanje plata.
Hiljade demonstranta na Filipinima, u Maleziji i Indoneziji traže povećanje plata koje, kako ukazuju, nisu održale korak sa cenama, zahtevaju nize školarine i iznose niz drugih zahteva.
U Manili je oko 8.000 članova radničkog sindikata marširalo u crvenim košuljama i noseći crvene zastave do mosta Mendiola, u blizini predsedničke palate, gde ih je čekalo jako policijsko obezeđenje.
U Kuala Lumpuru oko 500 ljudi okupilo se tražeći višu minimalnu cenu rada od one koju je u ponedeljak najavio premijer Nadžib Razak, prenosi AP.
U Istočnom Timoru, policija je ispalila hice na demonstrante u Diliju i uhapsila 84 učesnika protesta, koji su takođe tražili više plate.
Najveći prvomajski skup odrzazan je u Indoneziji gde su hiljade radnika u Džakarti zahtevale veće plate i sigurnost na poslu pod budnim nadzorom oko 16.000 pripadnika policije.
I u Hongkongu radnici su protestovali protiv niskih plata, ali i protiv socijalne nejednakosti, zahtevajući preraspodelu bogatstva.
"Problem sa Hongkongkom je što je bogatstvo koncentrisano u rukama malog broja ljudi, a jaz između bogatih i siromašnih je jedan od najvećih u svetu," rekao je jedan od govornika na skupu, profesor univerziteta Frendando Čeung.
Pogledaj vesti o: Prvi maj, London, Vašington, Moskva
.jpg)
