Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Mar.2020, 14:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Premijerka: Počinje treća faza transformacije Srbije
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je Srbija od 2014. godine prošla kroz dve faze transformacije zemlje, te da će 2020. biti prekretnica zbog početka treće faze i naglasila da će fokus biti na digitalizaciji koja je logična šansa za rast i razvoj privrede.
Govoreći na zatvaranju Kopaonik biznis foruma, Brnabić je kazala da je prva faza transformacije Srbije počela 2014. godine, dodajući da je fokus od početka ove vlade bio na digitalizaciji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
"Mi nismo slučajno nabasali na digitalizaciju, mi nismo ušli u digitalizaciju zato što je moderna ili zato što je to svetski trend ili je sama po sebi cilj, već zato što je bila najlogičniji sledeći korak. Iz mog ugla, kao predsednice vlade koja je tada preuzela vladu, bila digitalizacija kao jedina logična šansa za dalji i brži razvoj", rekla je Brnabić.
Kaže da pre 2014. nije bilo moguće ulagati u digitalizaciju zbog loše ekonomske situacije u zemlji - rastućeg javnog duga, deficitom u budžetu koji je 2012. iznosio 6,4 odsto BDP-a, zemlja koja je bila slabo privlačna stranim direktnim investicijama, slaba javna ulaganja koja su iznosila samo 2,2 odsto BDP-a, inflacija od 11,5 odsto, nestabilna valuta, nezaposlenost viša od 25 odsto, naročito kod mladih više od 50 odsto…
"Zbog takve situacije u zemlji, bilo je krajnje vreme za prvu fazu transformacije sa ciljem da dovedemo javne finansije u red, da uspostavimo makroekonomsku stabilnost, poboljšamo uslove za strane direktne investicije, smanjimo nezaposlenost, pokrenemo privredu i gradimo kredibilitet Srbije politički i ekonomski", rekla je Brnabić.
Jedan od glavnih razloga za uspeh završetka prve faze Brnabić kaže da je bio zaslužan aranžman sa MMF-om, čiji su eksperti, ističe, pomogli Srbiji da se izgradi kao kredibilna zemlja.
Kako je rekla, ta faza je dala ozbiljne rezultate, postignuta je finansijska i makroekonomska stabilnost, počelo je rešavanje teških pitanja, kao što je Železara, RTB Bor i drugih velikih preduzeća.
Takođe, započet je trend rasta ukupne zaposlenosti u Srbiji i naša zemlja je počela da napreduje na Duing biznis listi Svetske banke, navela je Brnabić.
Kaže da je ostvaren i uspeh u privlačenju direktnih stranih investicija i u 2017. je bilo ostvareno 2,6 milijardi evra, u 2018. godini 3,5 milijardi i u 2019. godini 3,8 milijardi, što je ranije bilo nezamislivo.
"Pre su pričali da ne možemo da imamo održiv rast bez najmanje tri milijarde direktnih stranih investicija", naglasila je premijerka i dodala da je počeo da se vidi oporavak ekonomije i već u 2017. zemlja je dostigla rast BDP-a od 3,3 odsto.
Glavni fokus druge faze bio na digitalizaciji
Druga faza transformacije Srbije, dodaje Brnabić, počela je 2017. godine i njen glavni fokus je na digitalizaciji.
Srbija se, naglasila je Brnabić, etablirala kao pouzdan partner, koji uživa visoko poverenje investitora i počele su da dolaze i sofisticirane investicije.
"Kada sam 2017. preuzela vođenje vlade, to je bilo pravo vreme za pokretanje sledeće faze transformacije, kako bi imali još dinamičniji rast i mnogo brži rast plata", rekla je ona.
Brnabić ističe da je jedini zaključak bio da to treba ostvariti na 4. industrijskoj revoluciji i da razvoj bude utemeljen na inovacijama, istraživanju i razvoju.
Kako je rekla, vlada se fokusirala na razvoj obrazovanja, reformu javne uprave, podizanje ekonomije i privrede, kao i na ulaganja u infrastrukturu.
Sve škole su bile povezane na internet tek 2017. godine, ali to nije bio brzi internet, niti je pokrivao sve učionice.
Zajedno sa EIB je pokrenut projekat Povezane škole, sa ciljem da u naredne tri godine budu povezane na brzi internet, što je krenulo 2019.
Sada imamo, 1.000 škola povezanih na brzi bežični internet i 20.000 digitalnih učinioca, a od 1. septembra 2021. sve škole će biti povezane na brzi bežični internet i imaće digitalni nastavni sadržaj, najavila je premijerka.
Brnabić ističe da je uvedeno programiranje u osnovne škole i da je naša zemlja prva ili druga u Evropi po tome što sada dobija prvu generaciju osnovaca koji izlaze iz osnovne škole sa znanjem programskih jezika, što je velika komparativna prednost.
"To je teško svima ostalima da dostignu i zato moramo da nastavimo da trčimo brzo da bi je zadržali", poručila je Brnabić.
U prvi razred će biti uveden predmet Digitalni svet kako bi deca razumela svet u kome rastu i znala da se nose sa izazovima i fejk njuzom, što će biti urađeno po finskom modelu.
Premijerka kaže da su uvedena i IT odeljanja za srednjoškolce, koje trenutno pohađa oko 1.000 đaka, zatim da je osnovan Fonda za nauk, kojem je dupliran budžet i u 2019. i 2020. godini.
Za nedelju dana dajemo prve grantove od devet miliona evra, najavila je Brnabić.
Kaže da je Srbija usvojila Strategiju za razvoj veštačke inteligencije i da se za finansiranje na javnom pozivu prijavilo već oko 70 projekata.
Srbija je prva u regionu i 26. zemlja na svetu koja je donela tu strategiju, ukazala je Brnabić.
Dupliran je i Fond budžeta za inovacionu delatnost, a trenutno se radi na digitalizaciji kompletno administrativnog sistema prosvete koji će prvi put u Srbiji omogućiti da pratimo kakve su škole i kakav je uspeh đaka.
Takođe, sistem će biti uvezan sa tržištem rada i moći će da se prati koliko se brzo ljudi zapošljavaju, ali ćemo znati i koliko po glavi stanovnika ulažemo u obrazovanje, navela je premijerka.
"Imaćemo prvi put na dlanu naš celokupan sistem prosvete", poručila je Brnabić.
Osnovana je Kancelarija za IT, doneti su zakoni o elektronskoj upravi, poslovanju, arhivi, registre za matične knjige građana, formirani su centralni registar stanovništva, adresni registar i drugo.
"Za tri godine smo napravili bazu za elektronskoj upravu i sve ostalo će u budućnosti biti lako. Od 1. juna 2017. pružili smo građanima Srbije preko 100 miliona elektronskih usluga, to jest 100 miliona dokumenata smo razmenili automatski bez da građani idu od šaltera do šaltera. Mi smo servis građana, a ne građani kuriri javne uprave", navela je Brnabić.
Vlada je uvela i oslobađanje poreza i doprinosa za start apove u prve tri godine, uveden je poreski kredit za start ap kompanije od 30 odsto, napravljen je dejta centar, a najmoderniji dejta centar će biti završen u Kragujevcu do kraja 2020. godine, istakla je Brnabić.
Dodaje da ćemo do kraja 2020. imati četiri naučno tehnološka parka: u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku.
Kako je rekla, trenutno je 60 odsto zemlje pokriveno širokopojasnim internetom, a za preostalih oko 30 odsto do kraja marta ide prvi tender za podsticaje i u prvoj fazi biće obezbeđen brzi internet za prvih 600 lokalnih zajednica ili oko 90.000 domaćinstava.
Želimo da u naredne dve ili tri godine pokrijemo celu Srbiju, naglasila je Brnabić.
"Srbija je u mnogim aspektima mnogo drugačija zemlja nego što je bila. Pokrećemo transformaciju našeg društva i ekonomije zasnovane na inovacijama, znanju i vrednostima", rekla je Brnabić.
Kaže da je za ovu godinu projektovan rast BDP-a od četiri odsto, ad a će u 2021. i 2022. biti mnogo veći i dinamičniji.
Naglasila je da je IKT sektor najveća izvozna grana Srbije i da smo u prethodne tri godine imali najbrži rast u toj grani u celoj Evropi u IT sektoru.
Osnova rada sledeće vlade 3 Strategije,"Srbija 2025"
Tri strateška dokumenta, uz Program Srbija 2025, kao i dalja tehnološka i energetska transformacija zemlje, osnova su za rad buduće Vlade Srbije, poručila je danas premijerka Ana Brnabić sa Kopaonik biznis foruma.
Aktuelna vlada se, kaže, trudila da ostavi strateška dokumenta koja će biti polazna osnova za rad naredne Vlade Srbije, rekla je premijerka.
Strategiju industrijskog razvoja vlada bi trebalo, kako je rekla, da usvoji na sledećoj sednici, ili na jednoj od narednih sednica Vlade Srbije.
Brnabić je podsetila da je država prethodno usvojila dva strateška dokumenta, Strategiju pametne specijalizacije, koja je usvojena na prethodnoj sednici, i Strategiju razvoja veštačke inteligencije, koja je usvojena krajem decembra 2019.
"Ta tri strateška dokumenta, uz Program Srbija 2025, i pravac dalje transformacije, a to su nove tehnologije, energetska transformacija - mislim da je to pravi osnov za buduću vladu", navela je Brnabić.
Srbija je pozvana na svetski prepoznatim događajima da priča o svojim iskustvima o digitalizaciju, i uz Estoniju i Island, Srbija se navodi kao uspešan primer.
"U centrali Epla, Srbiju navode kao primer kako ohrabriti rast zasnovan na inovacijama i šta je uradila u prethodne tri godine. Srbija je pozvana da predvodi čak dve teme zajedno sa Italijom o kreativnom stvaralaštvu na Dubajiu na ekspu 2020. godine. Zato želimo sa novom vladom da započnemo treću fazu transformacije kako bi nastavili da preskačemo stepenice", poručila je Brnabić.
Treća faza podrazumeva uvođenje novih tehnologija za održivi razvoj, pre svega energetsku transformaciju i biotehnologiju
Premijerka kaže da je treća faza transformacije privrede logičan nastavak, a ona podrazumeva, ističe, uvođenje novih tehnologija za održivi razvoj, dodajući da tu pre svega misli na energetsku transformaciju i biotehnologija.
"Ne mislimo da napustimo pravac digitalizacije. Plan je da ono što smo započeli u drugoj fazi nastavimo i pripremimo reforme za razvoj treće faze. Zato mislim da je energetska transformacija osnovni zadatak buduće vlade, prvenstveno zbog životne sredine", podvukla je Brnabić.
Na zatvaranju foruma ocenila je da je ovogodišnji Kopaonik biznis forum, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, bio uspešniji nego ikada, pohvalila je izbor teme "Industrija 4.0", dodajući da Vlada Srbije sve izazove decenijama rešava zajedno sa privredom.
"Kakva god bude sledeća vlada, računam na ljude sa Kopaonik biznis foruma da nastave da nam pomažu", poručila je premijerka.
Ne očekujem da odluka Etihada utiče na Er Srbiju
Brnabićeva je rekla da ne očekuje da će odluka kompanije Etihad, da rasproda deo flote i smanji svoje učešće u ćerkama kompanijama u svetu, uticati na poslovanje domaćeg avio-prevoznika Er Srbije.
Kompanija Etihad je nedavno objavila da će rasprodati deo flote i da će smanjiti učešće u ćerkama kompanijama, a na pitanje novinara premijerki na Kopaonik biznis forumu, da li ona očekuje da će se odluka Etihada odraziti i na Er Srbiju, kao i da li vlada ima strategiju da se tome odupre, Brnabić je rekla da ne očekuje da će se to odraditi na Er Srbiju.
"Mi imamo još više novih pravaca, posebno iz Niša. Imamo pravac sa Aerodroma Morava u Kraljevu", rekla je Brnabić i navela da je adresa za sva ostala pitanja na tu temu kompanija Er Srbija, koja je, kako je rekla, "kompanija za sebe".
"Ja sam predsednica Vlade i nisam direktorka Er Srbije", ukazala je Brnabić.
Na konstataciju novinara da je Vlada akcionar u Er Srbiji, premijerka je ponovila da u vezi svega što se odnosi na poslovanje Er Srbije, pitanje treba uputiti toj kompaniji.
"Sigurna sam da će oni biti spremni da odgovore", rekla je Brnabić novinarima nakon obraćanja na zatvaranju ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma.
Pogledaj vesti o: Prva šansa
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
