Izvor: GdeInvestirati.com, 07.Okt.2014, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mobilno bankarstvo šansa za uštedu
BEOGRAD - Prošle su samo tri nedelje otkako u Srbiji postoji prva online banka za mobilna plaćanja, a te usluge koristi već šest i po hiljada klijenata.
Srbija je prva zemlja u regionu koja ima takvu banku za koju nisu potrebni klasični šalteri i u koju je uloženo 40 miliona evra.
Stariji građani imaju višak vremena ali uglavnom manjak snage. Mladi i zaposleni suprotno - posebno u velikim sredinama.
Tako je razmišljala i Milica Begenišić >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << koja radije koristi bankomate nego da čeka na šalterima banaka.
"Do sad sam išla do ekspozitura, trebalo mi je vreme da čekam u redovima i da se sporazumem sa zaposlenima na šalterima. Ovako sve rešavam sama u bilo koje doba dana posebno kada mi je potreban novac, dođem do prvog bankomata", priča Milica Begenišić koja koristi usluge mobilnog bankarstva.
U "Telenor" banci kažu da se niži troškovi poslovanja mogu odraziti na manje marže pa su klijenti uglavnom stranci koji vode računa o svakoj pari, kao i mlađe osobe. Bez obzira na provizije koje postoje i za tu vrstu bankarstva potreban je još i pametan telefon, kao i troškovi pristupa internetu.
"Procenat korišćenja pametnih mobilnih telefona iz godine u godinu je sve veći i veći. I ono što su pokazatelji statističkog zavoda je da je to jedina roba koja iz godine u godinu pokazuje rast prodaje. Samim tim ulazak 'Telenora' u ovakav posao ima smisao i dugoročan je", kaže Miloš Polovina iz "Telenor banke".
Poslovne banke su visoke kamate najčešće pravdale visokim rizikom i troškovima poslovanja i materijalnim troškovima za otvaranje ekspozitura čuvanje i prenos novca. Kako mobilno bankarstvo ne zahteva takve troškove nudi mogućnost za uštede i smanjenje kamata.
Od Nove godine operatori najavljuju i aplikcije za plaćanje preko pametnih telefona, pa će i platne kartice postajati deo istorije.
"Neke banke naplaćuju i preko 100 dinara priznanicu, dok s druge strane u istoj toj banci ako plaćate elektronski to može da bude besplatno, a ako nije besplatno onda je to višestruko manje", tvrdi Dušan Uzelac sa sajta "Kamatica".
U bankarskom sistemu Srbije u odnosu na poslednjih pet godina manje radi oko 4.000 ljudi. Iako je obim posla smanjen zbog krize procenat elektronskog plaćanja je sve veći. To je važno i za državu, jer na svakih 10 odsto manje gotovine u opticaju znači i jedan odsto veći procenat bruto domaćeg proizvoda.
Pogledaj vesti o: Prva šansa
Nastavak na GdeInvestirati.com...
