Izvor: Večernje novosti, 05.Avg.2015, 22:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudbina ih spojila posle 50 godina
Da su život i sudbina nepredvidivi, primer su Jelisaveta Đukić (74) iz Prokuplja i Svetomir Sveta Smiljković (80) iz okolnog Donjeg Kordinca, sada stanari prokupačkog Doma za negu starih. Iako su se jedno u drugo zagledali još u mladosti, svako je krenuo svojim putem, a neostvarena ljubav dosanjana je pod stare dane. Tako njih dvoje već četiri godine provode zajedno nastojeći da nadomeste ono što su propustili u mladosti. Ova >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << životna priča biće i tema dokumentarnog filma Žikice Jovanovića, prokupačkog reditelja. - Pošto zbog spleta životnih okolnosti njihova ljubav nije mogla da se ostvari u mladosti, Beba i Sveta tu ljubav sada nadoknađuju u Domu starih, gde ih je sudbina dovela - priča Jovanović, koji će film pod nazivom "Ponovni susret" predstaviti na međunarodnim filmskim festivalima. A, da je život Jelisavete i Svetomira zaista kao sa filmskog platna pričaju i sami akteri ove neobične životne sudbine. - Sa dvadesetak godina konkurisala sam za učiteljicu u Svetinom selu Kordincu. Bila sam veoma mlada i stan sam našla kod njegovih roditelja, ali petnaestak dana ranije, on je upoznao moju školsku drugaricu i verio se njome, a kasnije se i oženio. Iako mi se svideo, ja sam to poštovala, mada mi je njegova majka stalno govorila kako bi volela da joj ja budem snaha - priča sa osmehom baka Jelisaveta. STAROST - Drago mi je što su me Svetina deca prihvatila i što su kao i nadležni u Domu insistirali da nastavimo zajednički život - priča Beba, koja za razliku od Svete nema dece. - Po dolasku u Dom imala sam nekoliko smrtnih slučajeva u porodici i da mi nije bilo Svete, zlo i naopako, jer sam od njega dosta naučila, pošto je veoma obrazovan, ma prava osoba za starost - priznaje uz osmeh Jelisaveta... Objašnjava da je Svetomira viđala povremeno, jer je i on bio učitelj, a potom i direktor u istoj školi. Ona je nastavila da se usavršava i počela da radi kao vaspitačica u Prokuplju, gde je provela punih 28 godina. Potom se i udala u susednom selu Merovcu. - Nažalost dece nismo imali, a kada mi je pre pet godina umro suprug konkurisala sam za smeštaj u Domu ne znajući pri tom da je Sveta, kome je u međuvremenu umrla supruga, takođe u ovoj ustanovi - nastavlja priču Jelisaveta, koja je nekadašnju neostvarenu ljubav iz mladosti jedva prepoznala. - Čula sam da je u Domu neki Sveta, ali kada sam ga videla, teško sam ga prepoznala jer je dosta propao, hodao je na štakama zbog operacije kuka. Porazgovarali smo kratko, a onda mi je posle nekoliko dana cimerka rekla da me je tražio učitelj. To me je zagolicalo, pa sam ga ponovo potražila i tada smo razmenili brojeve telefona. Već sutradan me je probudio u sedam sati ujutru uz poziv da popijemo kafu zajedno. Tada smo započeli malo intimniji razgovor i ja sam potom otišla sa njim u Ribarsku banju. Kada su se vratili iz banje, nadležni u Domu predložili su Bebi i Sveti da im ustupe zajedniču sobu u kojoj su već četiri godine. - Čitajući patrijarha Pavla i misli znamenitih ljudi ja sam došao do saznanja da verovati u Boga znači da imate u sebi unutrašnji mir, a Bog vam je u srcu - priča čika Sveta, vitalni osamdesetogodišnjak. - Kada nemate osobu sa kojom možete da provedete najdraže vreme i trenutke, shvatite da vam je sve uzalud. Ali kada sam ugledao Bebu, proradila su sećanja, misli su počele da mi se gomilaju, počeli smo više da kontaktiramo i došlo je do toga da smo postali prisni. Na pitanje da li je i njemu Beba ostala neprežaljena ljubav iz mladosti uz nećkanje kaže da mu je uzdrmala srce ali da je, kako odmah potom dodaje, ona i sada previše emotivna. - Ja ne živim od prošlosti, već od sadašnjosti, budućnost za mene ne predstavlja mnogo, ali za mene je najbitnija sadašnjost, želim da što više prema njoj ispoljim osećanja - priznaje Svetomir, dok se priprema za fotografisanje...
Nastavak na Večernje novosti...
