Izvor: Politika, 03.Jan.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skoro pola veka ne odvaja se od „Politike”
Prokuplje – U Ulici Lole Ribara, na broju 12, u Prokuplju je kuća Milosavljevića. U hodniku je niz fotografija sa seoskim motivima. „To sam ja svojim ’zenitom’ slikao rodno selo Jabučevo. Ono ja na 800 metara nadmorske visine, a iznad je planina Vidojevica sa 1.154 metra. Tu je, kažu naučnici, najprozračniji vazduh u Srbiji, pa zbog toga postavljaju opservatoriju. Vidi se to i po fotografijama. Ovo je moja kuća. Sad tu niko ne živi, samo povremeno odlazi moj sin Branislav. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tamo čuva pčele, a sadi i pomalo krompira. Ne samo mojih sedam hektara, nego i na stotine u selu stoji neobrađeno.“
Ovim rečima nas susreće Mile Milosavljević. Veli da je slikao svaku od 35 kuća u Jabučevu gde je živelo oko 200 stanovnika. Sada se samo iz odžaka četiri kuće još dimi. Celo selo svelo se na 10 žitelja, među kojima su pet neženja. Braća Radovan i Mića sami kuvaju, peru, muzu ovce i krave, prave sir... Nigde ženskoga čeljadeta. Neće u planinu.
Mile Milosavljević je iz tog sela otišao u Prokuplje. Završio nižu gimnaziju i po oslobođenju krenuo na radne akcije. Gradio je Novi Beograd i starao se o magacinu ORA. Tako je, kaže, zavoleo knjigovodstvo. Službovao je prvo u Jabučevu u Zemljoradničkoj zadruzi, pa u Žitnom Potoku, Donjem Crnatovu, Prokuplju, Merošini... Bio je tehnički sekretar opštinskog komiteta Saveza omladine, pa sreskog komiteta SK, sekretar škola, obdaništa, preduzeća... Bio je među najtraženijim računovođama u Toplici. U preduzeću „Voćar“ u Merošini, gde je i završio službu 1991. godine, direktor je imao platu od milion i sto hiljada, a on milion dinara. Posle penzionisanja otvorio je Agenciju za vođenje poslovnih knjiga, koju sada vodi njegov unuk Vladimir sa suprugom Majom. Pedeset i dve godine, kaže, nije se odvajao od olovke i papira, računa i stavki „ulaz“, „izlaz“, „saldo“.
On je i sakupljač tekstova o Toplici. U fasciklama sve poređano po autorima i po vremenu. Najviše ih je iz „Politike“, koju, kaže, čita skoro pola veka. I najmanje vesti, i beleške, i reportaže, i sportski izveštaji... Ovde-onde potcrtano crvenom olovkom.
„Ovo što skupljam je hronika Toplice, kroz napise o savremenim događajima, ali i o prošlim. Čuvam i tapije po kojima su naši stari kupovali imanja u Toplici od Arnauta, posle Srpsko-turskog rata. Sve njive, livade i šume morali su da plate u zlatnim ’napoleonima’, iako je ovo bila oslobođena zemlja. A došli su ovamo 1882. godine iz Šekulara kod Ivangrada, kao sirotinja. Dat im je rok za isplatu od dve godine. Tek kad su nekako sakupili zlato, mogli su da dobiju i tapiju na imanje”,– kazuje Mile Milosavljević.
Ima on, veli, i preko hiljadu fotografija, koje je sam načinio i koje, takođe, svedoče o ovom vremenu. I još jednu veliku ljubav: obradu drveta. Sam je, kaže, napravio tezgu, renda, dleta i ostali alat. Njime je sačinio skoro sve što ima u kući: naslone i sofe, stolove i stolice, male tronoške, pa umanjenu seosku opremu, gde je i jedan jaram, priča Mile Milosavljević dodajući na kraju da puni 82 godine baš poslednjeg dana ove godine.
D. Borisavljević
objavljeno: 04.01.2013.
